Zašto treba prihvatiti ostavku glavne urednice „Politike“ Ljiljane Smajlović

Povod da napišem taj tekst je ocena izneta u toj rubrici uz zaključak jednog čitaoca „da odustane od ostavke zbog nas čitalaca i da ostane na svom radnom mestu, jer će „Politika“ bez nje nestati“.

Evo tog mog priloga u celini:

Politika je 6. jula objavila u rubrici „Među nama“ prilog izvesnog gospodina Radomira Milunovića u kojem, između ostalog, piše o Ljiljani Smajlović kao „osobi čvstog karaktera“ uz zaključak: „Molba je da odustane od ostavke zbog nas čitalaca i da ostane na svom radnom mestu jer će „Politike“ bez nje nestati.“

Samo zbog ove ocene, u kojoj se Smajlovićeva stavlja na pijedestal „svemogućeg Boga“, ona i urednik te rubrike ne bi trebalo da budu na tim mestima! Zar je moguće da neko može da umisli i objavi da će „Politika“ nestati ako Ljiljana Smajlović (Sarajevo, 1956, devojačko prezime Ugrica, alžirski i američki đak, ćerka medicinske sestre – potpukovnice JNA i oca na službi u JNA) ode sa mesta glavne urednice „Politike“!!! Neskromno, sramno, da sramnije ne može biti!!!

Smajlovićeva bi trebalo da ode i sa mesta urednice jer je svojevremeno dala saglasnost da grupa Politikinih dopisnika (među kojima je i autor ovoga pisma, koji je tri decenije „bez mrlje u karijeri“, kao profesor književnosti i dipl. pravnik izveštavao iz Leskovca) ostanu bez posla, odnosno da budu proglašeni „tehnološkim viškom“.

Nesuđena ambasadorka naše zemlje u Kanadi, koja je posle razvoda zadržala muževljeno prezime, predsednica Udruženja novinara Srbije, dopušta sebi slobodu da za honorarnog dopisnika Politike iz Leskovca angažuje novinara koji živi u Nišu iako je upravo autor ovoga teksta, koji živi u „srpskom Mančesteru“, izrazio želju da bez ikakve nadoknade prati najvažnija dešavanja u Leskovcu i drugde u Jablaničkom okrugu.

To što, navodno, najveći deo redakcije „Politike“ stoji iza Ljiljane Smajlović samo je dokaz da je „poltronstvo bezgranično“. Uz Ljiljanu Smajlović, i aktuelni urednici „Politike“ bi morali da podnesu ostavke bez obzira što se u javnosti stvara slika kako odlično uređuju „Politiku“ koju proglašavaju za „nacionalnu instituciju“.

Nesporno je da Ljiljana Smajlović bolja urednica od dr Živora Minovića i Dragana  Antića Struje, koji su u vreme vladavine Slobodana Miloševića unizili novinarski zanat do „neslućenih razmera“, ali je, van spora, sadašnja uređivačka koncepcija „Politike“ daleko od pravog, objektivnog lista iz vremena braće Ribnikar.

Malo je verovatno da će ovaj prilog „Politika“ objaviti, ali se oglašavam kao dobronamerni čitalac i neko ko je najbolje godine svoga života proveo u najstarijem listu na Balkanu u kome se sada vodi „rat“ čiji pobednik bi – kako umišljaju samozvani urednici „Politike“ – trebalo da bude glavna urednice čija je biografija toliko zanimljiva da bi mogao da se snimi dobar film!

Danilo Kocić,
dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Leskovca, član Udruženja novinara Srbije