Ne bira posao: Dan na gradilištu, jutro na fakultet

Kaže da od 4. razreda osnovne škole fizikališe na gradilištima kako bi porodici pomogao da preživi, ali i da ga to nije sprečilo da zavši studije. Međutim, činjenica da će uskoro dobiti i titulu master nimalo mu nije pomogla da dođe do stalnog posla.

- Ako nemaš vezu, nemaš ni posao. Samo ove godine sam poslao 50 CV-jeva, ni na jedan nisam dobio odgovor. Ne mogu da se zaposlim ni sa srednjom školom. Kažu, uskoro ćeš da diplomiraš pa ćeš da tražiš odgovarajuće radno mesto i veću platu. Bio sam u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu... i svuda dobijam iste odgovore. Prekvalifikovan sam i za magacinera, brigadira, čuvara. Ne biram posao, samo da bude stalni, ali nema ništa - kaže Miša.

Nekada na gradilištu ostane i do ponoći, ali ga to ne sprečava da ujutro bude na fakultetu u Nišu. Vozom iz Žitkovca.

Živi s roditeljima, jedini redovan prihod je očeva penzija od 9.800 dinara i socijalni dodatak od 4.500 dinara.

- Zaradim od fizikalije do 30.000 dinara. Sada sam uspeo da nađem posao u narednih mesec dana, ali šta posle. Svestan sam težine situacije u porodici i u državi, pa me nije stid da radim kao fizički radnik. Dobro je da ima posla i s lopatom, bar ćemo zaraditi nešto do nekih boljih vremena - priča Miša.

Kaže da na gradilištu zna sve poslove da radi, a što ne zna - spreman je da nauči.

- Ništa nije teško ako postoji volja. I kada se studira mašinstvo i kada se radi na građevini. Sada kopam kanale i radim na razvlačenju žice, ali znam skoro sve fizičke poslove. Kad nešto i ne znam, brzo naučim. Gledam kako se radi, pitam nekoga - poverava se Miša.