Šta katastarske knjige kažu na Kosovu i Metohiji – čija je zemlja?

Srbijaima tapiju na 58,79 odsto teritorije Kosova i Metohije! To kažu katastarske knjige, „sveto pismo“ za nekretnine u svim civilizovanim zemljama. Srpska državna, društvena, privatna i imovina Srpske pravoslavne crkve – 641.071 hektar od ukupno 1.090.410. To su podaci iz katastra zemljišta za ukupno 1.299 katastarskih opština koliko ih je na Kosovu i Metohiji.

Ovom evidencijom pokriven je svaki pedalj južne pokrajine. Na teritoriji Kosova i Metohije katastar zemljišta bila je jedina evidencija o nekretninama. Na svakoj od ukupno 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, korisnik…

Baza
Srećom, veći deo dokumentacije je iz bezbednosnih razloga 1999. godine prenet sa KiM u Srbiju. Na osnovu tih katastarskih knjiga Koordinacioni centar uradio je digitalni katastarski plan i sada Srbija poseduje elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima na Kosovu i Metohiji. Sve dok su originali kod nas, Srbija ima dokaz šta je njeno. A, prvo što je Unmik tražio po dolasku na KiM je da se upravo ta dokumentacija vrati. Jer, samo na originalima mogu da se upisuju promene. A, Srbija nijednu nije upisala od 1999. godine. Zato je naša dokumentacija verodostojna.

Albanci su uzurpirali više od 80 odsto srpske zemlje, ali otimačina neće moći da bude legalizovana. Prema Rezoluciji 1244, državnom i društvenom imovinom upravlja Unmik, ali mu nije dato pravo da njome i raspolaže. 

Prema podacima Ministarstva za KiM, veliki je broj i vrednost objekata kojima na KiM raspolažu preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine. Uz imovinu javnih preduzeća to je ukupno 1.358 objekata, čija se vrednost procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara.

Koliko vredi ukupna srpska imovina na Kosovu i Metohiji teško je proceniti. Pominju se cifre od 50 milijardi do 220 milijardi evra.

NIS
Naftna industrija Srbije većinski je vlasnik (84,2 odsto) preduzeća za proizvodnju plastičnih elemenata DP „Plastika“ u Prištini. Imovina NIS „Petrol-Jugopetrola“ je 31 objekat na području Kosmeta, od toga jedna instalacija u Prištini (srušena 1999. godine), četiri stovarišta, PP Priština, zemljište u Podujevu i 24 benzinske stanice. Od svega toga u posedu NIS „Petrol-Jugopetrola“ ostalo je – stovarište Kosovska Mitrovica i benzinske stanice Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Zvečan i Brezovica.

Pošta
JP PTT Srbija na Kosovu i Metohiji ima 130 objekata, od kojih je najveći broj zgrada pošta. U ove objekte srpsko preduzeće je decenijama ulagalo. „Srbijašume“ na Kosovu i Metohiji vlasnik je ukupno 338.183,94 hektara zemljišta. Prema podacima ovog javnog preduzeća, visoke prirodne šume pokrivaju 71.853,02 hektara, visoke veštački podignute 6.496,13, a visoke 78.349,15 hektara. Na izdanačke šume odlazi 155.544,12 a na šikare i šibljike 25.941,52 hektara. „Srbijašume“ imaju i 45 objekata.

Železnica
Knjigovodstvena vrednost imovine koju JP „Železnica Srbije“ ima na Kosmetu iznosi oko 206,6 miliona evra i čini 7,81 odsto ukupnih sredstava srpskih železnica. Naravno da je tržišna vrednost daleko veća. Srpska železnica na Kosmetu ima oko 330 kilometara pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel-lokomotiva, 15 dizel motornih vozila, 570 teretnih i 45 putničkih vagona, zatim, pomoćni voz sa najsavermenijom „Lukas“ opremom.

Železnička stanica Kosovo Polje ima najsavremeniju opremu, centar za daljinsko upravljanje sa najsavremenijom telekomunikacionom mrežom, lokomotivski depo sa tri hale i pratećim postrojenjima, radionicama, kao i upravnu zgradu. U Peći i Prizrenu srpske železnice imaju ložionice, a duž Kosmeta telekomunikacione uređaje i kolosečni pribor.

Šteta
Direktne štete poslednjih godina, zbog gubitka transportnih prihoda na Kosmetu, mere se stotinama miliona evra. Železnice izmiruju obaveze na ime kredita, koji su osamdesetih godina prošlog veka odobreni železničko-transportnoj organizaciji Priština – Svetskoj banci dva zajma u ukupnom iznosu od oko 33,2 miliona dolara, Pariskom klubu poverilaca 4,2 miliona kanadskih dolara, „Eurofimi“ – do kraja 2005. godine isplaćene su kreditne obaveze u iznosu od 1,6 miliona „švajcaraca“, a do kraja aprila ove godine za naplatu dospeva još oko 5,5 miliona švajcarskih franaka. Uz to i još oko 200.000 evra na ime članarina za međunarodne organizacije.

Lignit
Na Kosovu i Metohiji geološke rezerve lignita iznose oko 14,7 milijardi tona, što je oko 76 odsto ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Od toga se, po procenama, može eksploatisati više od osam milijardi tona. Dosadašnjom eksploatacijom otkopano je oko 270 miliona tona uglja, što je tek oko dva odsto ukupnih rezervi.

Na resursima tog uglja otvorena su dva površinska kopa, „Dobro Selo“ i „Belaćevac“ i objekti za preradu uglja i održavnje opreme. U dve termoelektrane, „Kosovo A“ i „Kosovo B“, ukupne instalisane snage 1.519 MNj, do sada je proizvedeno oko 135 milijardi kNjh električne energije. Do juna 1999. godine proizvodnjom u ovoj oblasti upravljala su tri javna preduzeća: JP za proizvodnju, transport i preradu uglja „Površinski kopovi Kosovo“; JP za proizvodnju električne energije „Termoelektrane Kosovo“ i JP za distribuciju električne energije „Elektrokosmet“, kao sastavni delovi „Elektroprivrede“ Srbije.

Zbog nemogućnosti uvida u proizvodnju i stanje objekata veoma je teško dati procenu njihove sadašnje vrednosti. Može se, međutim, sasvim pouzdano reći da bi za izgradnju energetskih objekata takvih kapaciteta bilo potrebno od 2,5 do 3 milijarde evra. Rezerve olova i cinka na području KiM procenjene su na 51 milion tona, što predstavlja tri četvrtine bilansnih rezervi Srbije. Ukupna vrednost rudnog bogatstva po kriterijumima Svetske banke procenjuje se na 13,5 milijardi evra, međutim, stručnjaci smatraju da je vrednost daleko veća, da čak premašuje 20 milijardi evra.

Telekom
„Telekom Srbija“ imao je velike materijalne gubitke zbog demoliranih baznih stanica i izgubljenog saobraćaja u mobilnoj telefoniji na Kosovu i Metohiji. Kada je reč o fiksnoj telefoniji, vrednost imovine na KiM početkom 1999. godine do zamrzavanja knjigovodstvenog stanja, iznosila je tadašnjih 155,7 miliona nemačkih maraka, odnosno 77,8 miliona evra. Materijalna šteta izazvana bombardovanjem iznosi 12,8 miliona evra. Vrednost imovine koja sada nije pod našom kontrolom iznosi 76,1 miliona evra. Vrednost imovine koja je ostala „Telekomu“ je 1,7 miliona evra, a u periodu od 2001. do 2007. godine ona je uvećana na 15,4 miliona evra. Trenutno na KiM našu fiksnu telefoniju koristi više od 20.000 korisnika. U trenutku bombardovanja bilo je ukupno 130.279 korisnika.