Od lopte do vasione

Prof. dr Milivoje R. Jovanović

"RADOST deteta je
 radost ljudi.
Kad se dete smeje,
ceo svet se budi.
Radost deteta je
radost sveta."

Ova pesma Tamare Protić iz Kikinde otvara raskošnu antologiju dečjih pera, mašte i duha "To sam ja", koju su objavili Kompanija "Novosti" i Centar za kulturu i umetnost Aleksinac. Ovaj jedinstveni izbor sačinio je prof. dr Milivoje R. Jovanović od radova pristiglih, u minulih deset godina, na tradicionalnim konkursima pesničke manifestacije "Dani Gordane Brajović" u Aleksincu.

Antologičaru, pri tom, nije bilo nimalo lako, jer je pred sobom imao više od 10.000 priloga malih-velikih pisaca, osnovaca i srednjoškolaca - od lirske pesme, priče, eseja, ogleda, do savremene bajke, drame, reportaže, čak i filmskog scenarija.

- Pored toga što je svojevrsni duhovni i estetski profil najboljeg što je u minuloj deceniji stiglo na konkurs, antologija je zamišljena da bude podsticajna za sve one đake koji najčešće krišom stavljaju na papir otisak svojih emocija, a ne znaju ni puteve, ni mesto gde bi to svoje umeće odmerili - kaže Jovanović.

O čemu deca najradije pišu?

- Ne mogu se pobrojati teme koje ih interesuju. Najkraće, njih zanima sve, od lopte do vasione, a emocionalni registar ostvaruje se u rasponu od najsrećnijih do najtužnijih osećanja. Pesnički susreti u Aleksincu ohrabrili su decu da pišu, da u stihu ispresuju neko svoje iskustvo, sreću ili tugu, ranu ili ožiljak, postave neko uznemiravajuće pitanje. Krajem devedesetih godina tema rata bila je stravično često tema njihovih stihova. U novije vreme, deca su se ponovo vratila školskom i porodičnom životu, zamišljenim putovanjima i sanjanim avanturama. Iskidana linija normalnog dečijeg horizonta spojila se u prirodni oblik i sklad.

Ima li među autorima onih koji su se već afirmisali?

- Od prve godine ove manifestacije radio sam u ocenjivačkoj komisiji i pročitao svaki prispeo đački rad i svaku knjigu koja je stigla na konkurs. Tako sam bio u prilici da pratim stvaralački razvoj pojedine dece, ali i da, nažalost, vidim kako se neki daroviti autori gube i više ne pojavljuju. Sa posebnim zadovoljstvom ističem da su aleksinački susreti okrilatili nekoliko autora, koji nisu više venturisti, oni koji dolaze. Oni su već došli i sa njima počinje novo literarno doba. I to ne samo u pisanju za decu. Među njima je na prvom mestu Nevena Stošić iz Banjaluke, koja već ima i neko

liko pesničkih knjiga. Sa njom su i Milica Dačić iz Mrčajevaca, Milica Rakidžija iz Beograda, Milica Rosić iz Topole.

Da li se iz ove antologije može videti koji su najčešći problemi savremenog deteta?

- I te kako. Ovi su radovi stvaralaaštvo sa mnogo iskrenosti. Deca su, kao uvek, u stalnom otkrivanju sebe, ona žive svoje nemire izazvane tajnom odrastanja i bore se za svoju ličnost. Oni hoće u budućnost po svojoj meri i zato su u stalnom gardu prema institucijama koje uspostavljaju važeći poredak stvari. To su normalne pojave kod mladog sveta. Mladi su u većini kao gorski potok, koji se u gornjem toku strmoglavljuje i peni niz litice, ali kad siđe u ravnije predele smiri se i počne da krivuda između prepreka i svekolikih nesavladivih barijera. Verujem da će ova antologija svakom od njih biti jedna lepa uspomena, a nekima prvi književni podatak u bogatoj književnoj biografiji.

RVANjE SA REČIMA

O KRITERIJUMIMA po kojima je birao radove, među kojima je najviše pesama, Milivoje R. Jovanović kaže:

- Ovaj izbor odredilo je nekoliko estetskih principa koji su doslovno primenjivani. To su: pesma ili priča treba da dolaze iz opservacije deteta, da je u izrazu vidljiva umetnička stabilnost ili pak siguran nagoveštaj da se rvanje sa rečima i mislima mladog autora okončalo uspešno, da je pokazan osećaj za pesmu kao celinu i da pesma mora da ima značenje šire od zapisanog.