Izbegavajte divlje plaže, ne glumite heroje na bazenima

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine utopilo se 55 osoba u Srbiji, a samo za proteklih mesec dana, prenose mediji, više od dvadeset. Neki od njih utopili su se na neuređenim, divljim plažama.

Neke su poznate široj javnosti, a neke su sakrivene i ušuškane između stena i drveća. Priroda, reka, čamac, na ovoj vrućini – ko bi odoleo. Međutim, nisu samo lepe. Divlje, neuređene plaže, iako primamljive vrlo često su opasne. 

Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, instruktorka u Udruženju spasilaca na vodi Kristina Miladinović rekla je da kupanje na divljim kupalištima nije bezbedno za posetioce zato što ne postoji urađena infrastruktura.

Dodala je da na tim mestima ne postoje organizovane službe kao Hitna pomoć, spasilačka ili redarska služba, koje predstavljaju minimum da bi takvo mesto bilo bezbedno za boravak.

Dešavaju se nezgode i na bazenima. Odgovarajući na pitanje ko je kriv kada dođe do utapanja, ona je rekla da su to situacije kada ljudi olako shvataju savete i informacije i neke edukativne mere kojima se preventivno deluje da do toga ne dođe.

Govoreći o tome šta ako se na bazenu ipak desi panika u vodi, Miladinovićeva kaže da na takvim mestima postoji organizovana spasilačka služba koja je profesionalno spremna da reaguje u takvim situacijama.

Apeluje na ljude da ne glume heroje, da ne skaču i ne pružaju pomoć jer ne znaju kako.

Ima i obaveštenje na bazenima – istuširajte se, a to nije samo zbog higijene. Objašnjava da su visoke temperature napolju i kada uskočite u vodu gde je 10 stepeni manje, to predstavlja veliki šok za organizam, tako da treba postepeno ulaziti u vodu i rashlađivati se. 

Ljudi često precene svoje mogućnosti 

Divlje plaže treba da izbegavamo, a na bazenu da se pridržavamo mera, ako se nešto desi zvati spasioce.

Vest da se muškarac udavio u Sartiju u plićaku, uznemirio je mnoge. Talasi su opasni. Mnogo je teže plivati pod talasima nego u mirnoj vodi.

"Ljudi često i precene svoje sposobnosti i misle da mogu da otplivaju više i onda shvate da ne mogu, usled čega nastaje strah i panika, i onda imamo problem", kaže spasilac.

Prema njenim rečima, bezbedno je onoliko koliko brinemo o sebi. Važno je da poznajemo mesto na kome se kupamo, nije važno da li je u pitanju reka ili more.

Takođe je rekla da je važno da slušamo savete spasilačke službe. 

Zašto su opasne reke

Ističe da ne možemo da znamo tačne specifičnosti reka, od dubine, nekih rizičnih mesta - niz je nekih karakteristika koje mogu da dovedu do situacije gde niko ne može da pomogne.

"Važno je da se kupamo na mestima koja su određena za to", istakla je Miladinovićeva.

Najteže vesti su kada čujemo da se utopilo neko dete. Govoreći o šlaufima i mišićima kod dece, Miladinovićeva kaže da kada stavite detetu mišić na ruku, ono stiče lažnu sigurnost i teže ga je osloboditi da pliva bez toga.  

Savet svima koje uhvati grč u vodi ili ih dodirne trava

Ukoliko plivača uhvati grč u vodi, Miladinovićeva kaže da nikako ne treba da podlegne strahu: moramo da budemo pribrani, da udahnemo i okrenemo se na leđa, da sačekamo da prođe trenutak ako je u pitanju grč i pozovemo pomoć – da li stručnu ili nekog ko će prići i pomoći na odgovarajući način.

"Kada govorimo o osobama koje nisu stručno obučene za pružanje pomoći – nije dozvoljen direktan kontakt sa utopljenikom. U takvim situacijama najčešće imamo slučaj da se utope dve osobe. Treba dodati predmet na koji će se osoba popeti i udahnuti vazduh, ili pozvati pomoć, zbog bezbednosti druge osobe", zaključila je Miladinovićeva.