Vidovdan – verski praznik i sećanje na Kosovsku bitku, ponos, tradicija i mit

Ovaj nepokretni praznik ima veliki duhovni i istorijski značaj za srpski narod, a praznuje ga i Bugarska pravoslavna crkva pod nazivom Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana najviše je povezan sa Kosovskim bojem iz 1389. godine, kada je na Kosovu polju poginuo knez Lazar Hrebeljanović, zajedno sa brojnim srpskim vojnicima. Taj događaj ostao je duboko urezan u narodno pamćenje i postao simbol žrtve, vere i opredeljenja za duhovne vrednosti.

Od početka 20. veka, na Vidovdan se, pored svetog Amosa, proslavlja i praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Poreklo naziva Vidovdan

O poreklu naziva Vidovdan postoji više tumačenja. Jedno ga povezuje sa staroslovenskim božanstvom Svetovidom, dok druga ukazuju na uticaj kulta svetog Vida (Sanktus Vitus) koji je bio poštovan u zapadnom hrišćanstvu.

Prema jednom od tumačenja, naziv praznika potiče iz vremena kada su različiti hrišćanski uticaji ostavili traga na ovim prostorima. Sam datum praznika povezan je sa 15. junom po julijanskom kalendaru, koji u gregorijanskom kalendaru pada na 28. jun.

U narodnoj tradiciji, Vidovdan je dobio i posebno značenje kroz priču o Kosovskom boju – danu kada se, kako predanje kaže, „videlo ko je vera, a ko nevera“.

Ravanica – mesto sećanja na kneza Lazara

Manastir Ravanica, zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića, jedno je od najvažnijih mesta povezanih sa Vidovdanom. Posle Kosovske bitke i Lazareve pogibije, njegove mošti su 1392. godine prenete u ovaj manastir.

Od tada je Ravanica postala mesto hodočašća i duhovno središte kulta kneza Lazara, kosovskog mučenika, ali i svih onih koji su stradali u Kosovskom boju.

Vidovdan je kroz vekove ostao dan sećanja na istoriju, veru i vrednosti koje su oblikovale duhovni identitet srpskog naroda.