U Igrištu podignut spomenik junacima Gvozdenog puka

Inicijatori podizanja spomenika u Igrištu su Radisav Rade Petrović i Života Jevremović, koji su uspeli da svoju ideju sprovedu u delo.
Biznismen iz Beograd, poreklom iz Igrišta, Rade Petrović kaže da su prvo želeli da otrgnu od zaborava junake iz Igrišta.

-Iz ovog sela u rat je otišlo 17 momaka a vratila su se samo trojica. Od pet Petrovića, četvorica su poginula. U njihovu čast mi smo u Igrištu zasadili 17 omorika. Kasnije smo želeli da im podignemo spomenik ali smo na kraju odlučili da podignemo spomenik Gvozdenom puku, čiji su pripadnici bili-kaže Petrović.

Od ideje do realizacije prošlo je dosta vremena. Bilo je potrebno konsultovati se sa Vojskom Srbije, i drugim državnim organima. Ipak, pribavljene su sve dozvole i spomenik je podignut. Koštao je 20.000 evra a sredstva su obezbedili donatori. Uz dogovor sa Vojskom Srbije spomenik će svečano biti otkriven u septembru.

Na pitanje “Zašto je spomenik podignut baš u Igrištu” Života Jevremović kaže: “Spomenik Gvozdenom puku može da se podigne u svakom selu u ovom kraju jer je baš svako dalo žrtve za slobodu. Moje selo Igrište je pre sto godina imalo 12 kuća iz kojih je 17 mladića otišlo u rat. Njih 14 se nikad nije vratilo. To je bio razlog da se podigne spomenik kako bi se odala počast tim junacima. To što smo mi pokrenuli inicijativu i uspeli da podignemo spomenik u Igrištu ne znači da neće i neko drugi to da uradi. Evo, pokrenuta je inicijativa da se podigne spomenik u Prokuplju, gde je obavljena mobilizacija pripadnika ove jedinice”.

“Drugi pešadijski puk prvog poziva Knjaz Mihajlo”, od pedeset pukova, koliko je brojala srpska vojska, jedino je on nosio počasni naziv „Gvozdeni puk”. Slavno ime „gvozdeni“ puk nije dobio ni od kralja, ni srpske Vrhovne komande već, sasvim spontano, od samih srpskih vojnika drugih pukova, a zbog izuzetne hrabrosti i velikih ratničkih podviga na bojnom polju krvavog Balkana. A znalo se u celoj srpskoj vojsci, pa čak i u okupatorskoj regimenti, da taj puk i po ceni velikih gubitaka ne odstupa sa bojnog polja bez komandnog naređenja. Neprijatelj, kad bi saznao da je ispred njega Drugi „gvozdeni“, zadrhtao bi i hvatala bi ga panika. Znao je da ovaj srpski puk uvek u borbu ide do kraja-ili pobediti ili izgubiti, trećeg nije bilo. Tertium non datur! Od njega su se naročito plašili Bugari. Kad je 1913. na Bregalnici Drugi puk krenuo na juriš, čula se panična povika bugarskih vojnika: „Begajte! Begajte! Ide vtori železni! Ide ludi puk!” (Vikipedija)