DS Niš: Uz čestitke za "Dan demokratije", upozorenje na "pretpolitičko" stanje društva u Srbiji

DS je nastala sa jedinim ciljem da se bori za demokratsko, uređeno društvo, vladavinu prava, ravnopravnost, Srbiju koja će nedvosmisleno pripadati porodici evropskih naroda, a protiv jednoumlja, pritisaka na institucije, uzurpacije vlasti, diktature i autokratije, naveo je Stanković, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Zahvaljujući velikoj podršci građana koji su Srbiju videli na isti način kao i mi, 28 godina kasnije uspeli smo da gotovo nema političke snage u Srbiji koja se, makar deklarativno, ne zalaže za te vrednosti. 

To nije bilo uvek tako, ali demokrate sa tog puta nikada nisu skretale i nisu odustajale od svojih ideala i vrednosti u koje su verovale, bez obzira na ličnu cenu koju su plaćale.

Danas je naša borba i dalje aktuelna. Naš posao ni izbliza nije gotov.
Srbija nema jake demokratske institucije, nema podelu vlasti, jer je sve pod komandom jedne stranke i jednog čoveka. 

Nedovoljno razvijene institucije i sloboda medija, neposedovanje jasne granice između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, nizak nivo svesti o tome na koji način funkcioniše poštovanje ljudskih i manjinskih prava odnosno sloboda osnovne su karakteristike PRETPOLITIČKOG DRUŠTVA!

Ukoliko se takva društva odnosno društvena uređenja ne razvijaju nego, kao što je na žalost slučaj sa Srbijom danas, nazaduju, stvaraju se uslovi za uspostavljanje autokratske vlasti!

Iza toga je samo jedan mali korak do uspostavljanja diktature!
Istorijske činjenice, situacija u Srbiji danas, bliža i dalja prošlost  upozoravaju nas na tu opasnost!

Ako je sadašnjost tmurna, budućnost više nego neizvesna zbog čega ne ponuditi građanima da kroz izmene Izbornog Zakona, biraju barem način na koji će moći da koliko toliko kontrolišu one koji im, pored sadašnjosti, kreiraju i budućnost? Kako? 

Direktnim izborima i to na svim nivoima!

Regionalizacijom i decentralizacijom na svim nivoima i u svim sferama!
Građani bi znali koga biraju i zbog čega, mogli bi da pozovu i prozovu na odgovornost (pored institucija sistema) one koje su glasali na ime i prezime!

S druge strane, izabrani poslanici, odbornici bili bi u obavezi da zastupaju te iste građane koji su ih birali i ukazali im poverenje da zastupaju njihove stavove u skupštinama gradova, Republike. 

Šta imamo danas?

Prema važećem proporcionalnom izbornom sistemu građani mogu da vide ili čuju neke šefove poslaničkih ili odborničkih grupa ili predstavnike naroda kako kao deo zakonodavne vlasti brane odnosno zastupaju one koje treba da kontrolišu - izvršnu vlast. 

Gde su svemu tome građani?

U zemlji Srbiji, u 21.veku, izvršna vlast kontroliše zakonodavnu odnosno normativnu vlast.

Uz pretpostavku da su u zakonodavnoj odnosno normativnoj vlasti predstavnici naroda (poslanici, odbornici) proizilazi da izvršna vlast kontroliše građane.

Ako se slažemo da živimo u pretpolitičkom društvu onda je i logično da osnovne karakteristike grada kakav je Niš u mnogome zavise od politike.

Predmet interesovanja (građani) zamenjen je predmetom obožavanja (vođa ili Stranka). Razlog je vrlo jednostavan. Računi i odgovornost se ne polažu  građanima, već onima koji danas ili sutra mogu da ih smene ili pomere u zavisnosti od ličnih opredeljenja. U takvoj situaciji najvažnije je ne zameriti se, ne buniti se, ne tražiti odnosno ne pogrešiti. To je osnovna i prava slika Niša. 

Niš ne uzima! On dobija, ali na kašičicu! A i kako bi drugačije u centralizovanoj Srbiji. 

Kako drugačije objasniti činjenicu da posrnulom gradu, kao poklon Republike tj. vlade RS trebaju lepše fasade a ne kranovi, da prihodi u gradskoj kasi od poreza na zarade, kao osnovni parametar aktivnih radnih mesta, od 2012.g. konstantno opadaju da se za oblast socijale manje odvaja nego za kazne i penale od strane državnih organa, da je nenamenski transfer Republike prema Leskovcu, npr., veći nego prema Nišu.  

Na kraju mogu samo da konstatujem da nema demokratije u Srbiji bez Demokratske stranke, zaključio je Stanković.

Izjava Jelene Barton, predsednice Foruma žena Demokratske stranke u Nišu: 

Demokratska stranka se bori da stvori društvo u kojem se neguje ozbiljna i argumentovana razmena mišljenja, društvo u kojem se strateški planira razvoj i stvaraju projekti za budućnost. U civilnom društvu Demokratska stranka nalazi snažan društveni oslonac za svoju politiku. Nema demokratije bez autonomnog društvenog polja u kome deluju udruženja građana , sindikati i nevladine organizacije. Za budućnost demokratije važno je kako funkcioniše naš parlament, da li približavamo vlast građanima,ili  se vlast od građana sve više otuđuje. Demokratija mora postojati u procesu donošenja zakona.Predlozi zakona moraju blagovremeno biti razmatrani u okviru ozbiljnih rasprava, a u raspravama moraju učestvovati predstavnici institucija i predstavnici društvenih grupa kojih se zakonski predlog tiče. Lokalna vlast treba da bude najbliža građanima. Pre donošenja odluke o budžetu mora postojati javna rasprava, i građani moraju biti blagovremeno obavešteni o tome, kako bi dali svoj doprinos i na taj način učestvovali u donošenju odluka. Lokalna vlast treba  da bude senzibilnija na potrebe građana jer to je jedini put za stvaranje modernog, razvijenog demokratskog društva.