„Zamrzavanje“ bankarskih naknada ne može da zaštiti prezadužene građane

Saopštenje prenosimo u celosti..

Mere Narodne banke Srbije će u narednih godinu dana sprečiti banke da povećavaju cene svojih usluga, a banke koje su naknade za platne usluge već povećale će od 1.septembra ove godine morati da ih umanje za 30% ili da ih vrate na nivo od pre 1.januara 2022.god. Cene naknada biće praktično „zamrznute“ u narednih godinu dana, a i propisan je osnovni minimalni „paket“ platnih računa, čija cena neće moći da bude viša od 150 dinara. To, međutim, nije dovoljno da se zaštite prezaduženi graćani Srbije koji bankama duguju 11,75 milijardi evra a preko 5 milijardi evra za gotovinske kredite – „keš“ kredite i „dozvoljeni minus“. Sa druge strane, banke su po osnovu naknada i provizija samo u prvih pet meseci 2022.god. imale prihod od 226 miliona evra, što je gotovo 30% više u odnosu na prošlu godinu. Dok su gražani sve siromašniji prihodi banaka su sve veći.

Dok su banke svoj profit povećavale, građani su siromašili ali ne zbog naknada na bankarske usluge, već zbog najvećih kamata u Evropi, pre svega onih na prekoračenje po tekućem računu tzv. „dozvoljeni minus“, pomoću koga prezaduženi građani Srbije sastavljaju kraj sa krajem i ulaze u sve veće dužničko ropstvo. Nema finansijske stabilnosti sa prezaduženim stanovništvom koje zbog servisiranja svojih dugopva ne može da zadovolji osnovne životne, prehrambene i energetske potrebe. Kamata na dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu u junu mesecu je u proseku ioznosila 30% , a razlike u kamatama između banaka su ogromne i neobjašnjive. Kamatne stope se kreću od 33,79% kamate za dozvoljeno prekoračenje kod Eurobank Direktna banke i 33,64% kod Mobi banke, do 9,73% kod Prokredit banke. Kamata za tzv. „nedozvoljeni minus“ je preko 50% (Mobi banka) dok Pro Kredit banka nedozvoljeno prekoračenje naplaćuje 11,21%.

Stoga, upućujemo ponovljeni zahtev Narodnoj banci Srbije da postavi „koridore“ i ograniči kamatne stope na „dozvoljeni minus“ koje su najveće u Evropi a koje plaća najsiromašnije stanovništvo u Evropi. Pored toga, tražićemo uvođenje dodatnog poreza, kako za banke i druge finansijske institucije, tako i za sve kompanije koje su u vreme velike krize i ogromnog osiromašenja stanovništva ostvarile ekstraprofite.