Vranje bez vode

Vranje --"Suša je dovela do povećane potrošnje vode, čije količine prevazilaze propusnu moć glavnog cevovoda od akumulacije Prvonek do grada", objašnjava direktor Vodovoda.

On za novonastalu situaciju okrivljuje vlasnike bašta i poljoprivrednog zemljišta u donjim delovima grada i selima u okolini, a građani koji nemaju vode okrivljuju direktora i njegove saradnike.

Direktor Vodovoda Stojan Dimčić kaže da su mnogi potrošači napravili računicu, jer ih 1.000 litara vode sa gradskog vodovoda, kojom zalivaju povrtarske kulture, košta samo 30 dinara.

Građani, međutim, za novonastalu situaciju okrivljuju rukovodstvo Vodovoda i podsećaju da u akumulacionom jezeru Prvonek, iz koga se Vranje snabdeva vodom, ima preko 20 milona kubnih metara vode za piće.

Oni kažu da je grad u ovu situaciju zapao zato što rukovodstvo Vodovoda nije na vreme razmišljalo o izgradnji glavnog cevovoda i zameni sekundarne mreže.

"Da je to pitanje rešavano uporedno sa izgradnjom akumulacije, grad Vranje bi sa okolinom danas dobijao preko 500 litara vode u sekundi, koliko mu je i potrebno, a ne 320, koliko dobija", kaže Draginja Spasić, jedna od dvadesetak hiljada onih koji tri dana trpe posledice nestašice vode.

Direktor Dimčić kaže da nije moguće obezbediti veći dotok vode dok se ne promeni glavni vod od akumulacije Prvonek do Fabrike vode, ali podseća da je to posao koji i košta i traje.

Istovremeno Slobodan Antić, šef Službe distribucije vode, objašnjava da na nestašice vode u poslednje vreme utiče i povećana potrošnja u nekim preduzećima.

"Vranjska privreda, umesto industrijske, za proizvodnju koristi vodu iz gradske mreže. Tako je, poslednjih dana, povećan obima proizvodnje u Jumku direktno uticao na nestašice u gradu", objašnjava Antić.

Kada je, 2006. godine, posle 17 godina izgradnje, i utrošenih blizu stotinu miliona dolara, predat na upotrebui sistem za vodosnabdevanje „Prvonek“, građanima Vranja je rečeno da će od tog trenutka nestašice vode za njih biti prošlost.