Prinosi u Nemačkoj veći tri puta

Srpska i nemačka poljoprivreda se razlikuju i biće potrebno dosta truda da bi se Srbija po prinosima približila nemačkim, smatraju agrarni stručnjaci.

Grupa srpskih poljoprivrednika i poljoprivrednih inženjera posle obilaska oblasti Severne Rajne. Luter Bojtas, poljoprivrednik iz okoline Kelna zahvaljujući savremenoj mehanizaciji sam obrađuje 200 hektara zemlje, što je preko deset puta više od veličine prosecnog gazinstva u Vojvodini.

Jedan hektar zemlje u regiji Severna Rajna - Vestfalija košta 50.000 evra, što je deset puta skuplje nego u Srbiji. Ali, ono što je najdrastičnija razlika u odnosu na Srbiju su prinosi. Na primer, prinos pšenice je skoro tri puta veći nego u Srbiji.

“Prosečan prinos žita koji ostvarujem je oko 10 tona po hektaru, repe oko 80 tona i ječma oko 9 tona po hektaru”, kaže Leter Bojtas, poljoprivrednik iz oblasti Severna Rajna.

Ali, uz veće prinose nego u Srbiji, Luter Bojtas ima 290 evra subvencija po hektaru za pšenicu i 400 evra subvencije za šećernu repu, krediti su višestruko jeftiniji nego u Srbiji a o skladištenju svojih proizvoda, za razliku od naših poljoprivrednika, ne mora da brine. Tako na primer ima na raspolaganju podno skladište za ječam, u koje se upumpa vazduh kako bi se vlaga stalno zadržala na istom nivou.

“Najbolje bi bilo da nema subvencija nego da dobijemo pravu cenu za svoj proizvod. Iako su poljoprivrednici relativno bogati i dalje moraju da traže novac od države”, kaže Bojtas.

Prinosi koji se ostvaruju u regionu Severne Rajne su delom i zahvaljujući vlažnoj klimi, pa zbog toga vegetacija traje duže – ali uglavnom zbog primenjene pune agrotehnike, količine mineralnih đubriva i hemijskih tretmana fungicidima koji se kod nas od početka devedesetih retko rade.

“Fungicidi se u Srbiji koriste na malim površinama, svi koji su to probali videli su da imaju veće prinose, ali nema para”, kaže Zoran Tomašev, inženjer zaštite bilja.

Poljoprivrenici u Srbiji znaju kako mogu da dobiju maksimum iz naše zemlje, međutim najveći probleme je nedostatak novca zbog čega ne mogu da kupe dovoljne količine đubriva i hemijskih sredstava. Zbog toga u kombinaciji sa različitim pritiscima da što pre prodaju prinos, kojima su izloženi - ne mogu ostvare veće prinose i ne mogu da zarade više novca. I tako u spirali zbog koje su prosečni prinosi u Srbiji 2010. manji nego 1980. godine.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=19&nav_category=9&nav_id=372040