Ironija sudbine

Međutim to što je država Hrvatska, nezavisna, razume se jer posle otcepljenja od Jugoslavije mora biti nezavisna, proglašena za agresora, a vodeća trojka te nezavisne Hrvatske za aktere udruženog zločinačkog poduhvata, e to je zbilja iznenađenje. Jadni Hrvati su vazda bili ugroženi od Srbo-četničke JNA, od velikosrpske agresije i uvek se samo branili. Kad ono, ispade čak i po presudi slavnog Haškog tribunala da su Hrvati ne samo agresori, već i udruženi zločinci.

Doduše, pogrešili su što su osim Srba ubijali i Muslimane u Bosni i Hercegovini. Ali, ko radi, taj i greši. Srbe su mogli nesmetano i nekažnjeno da ubijaju, pljačkaju, pale im dobra, proteruju... Repertoar slavnih metoda dobro je uvežban i ima dugu tradiciju. Što reče Jovan Dučić, "Hrvati su najhrabriji narod na svetu. Ne zato što se nikoga ne boje, već što se ničega ne stide!"

General Slobodan Praljak se ne boji ni smrti. Popio otrov u sudnici gore pomenute pravne institucije za primer. I za ugled. General nije bio zadovoljan presudom za ratni zločin. Nemački mediji objavili da je Praljak srpski general. Posle se ispravili, pa naveli da se radi o Hrvatu. Ono prvo bilo po inerciji.

Haški tužilac čak i hrvatsku predsednicu nazvao srpskom predsednicom. Srbi im ne izlaze iz glave. Ili se radi o diletantima? Ko će ga znati? Tek Praljak je nosio cenjeno i tipično srpsko ime; Slobodan. Prvi Slobodan kod Srba možda je i najveći Srbin ikada: Slobodan Jovanović. I nije čudo što se Praljak ritualno ubio pred očima celog sveta. Tako nešto ne može proći bez delića srpske krvi u venama. Ima tu nečeg srpskog u genima!

O Praljku sve najbolje. Hoću reći, o mrtvima s poštovanjem. O živim Hrvatima, ne. S njima isto kao što oni s nama. Ako Hrvatska ovih dana donela zakon protiv Srbije i tužiće za ratnu štetu, trebalo bi i Srbija da tuži nezavisnu Hrvatsku. Da tražimo obeštećenje za spaljene kuće. crkve, fabrike, otete automobile, traktore... Sve što su Srbima uništili i opljačkali. Pošto su ih proterali. Da se sve izračuna i stavi na vagu. Pa kom opanci, a kom obojci. Da citiramo hrvatsku predsednicu, koju Bramerc tretira kao Srpkinju: "Proteći će još mnogo vode Dunavom dok Hrvati i Srbi postanu prijatelji". Kao mi smo Hrvatima mnogo naudili. Da li je "Vražja divizija", Jasenovac, Gradiška, Oluje i Bljeskovi srpsko nedelo?

Da bi te drugi poštovali, moraš prvo sebe da poštuješ. Večito se mi našim dušmanima udvaramo, pružamo nekakvu ruku prijateljstva, ulagujemo se, samoponižavamo. A oni još gori i bahatiji. Moguće i stoga što Hrvati imaju na stotine IDEA, a mi nemamo ni ideju ni strategiju!

Miodrag Tasić

Aleksinačke vesti