Osvrt: Tenis u službi izbora

Premijer Srbije jedva da stiže sve to da isprati. I usput da skokne do inostranstva, da primi ambasadore prijateljskih nam država, i tome slično. I, naravno, u tom mnoštvu zadataka i obaveza potkrade se i neki propust. Evo, upravo je ozvaničena saradnja Srbije i Tenisa (nemački biznismen koji se bavi proizvodnjom i preradom mesa). Tenis treba da uloži goleme pare u srpsku poljoprivredu. Naročito u tov svinja.

Sve bi to bilo lepo da premijer nije izrekao pomalo čudnu ocenu po kojoj je tov svinja u Srbiji drastično opao i skoro se sveo na onaj s početka XX veka. A Tenis će uložiti pare i za desetak godina podići će broj utovljenih svinja na neverovatnih četiri miliona komada!

Konstatacija ne stoji. Nipošto. Premijer je rođen u Beogradu i malo poznaje gajenje stoke. Dalje poreklo mu potiče iz Bugojna u Bosni. Ni tamo, koliko mi je poznato, ne čuvaju svinje. U Bugojnu je bilo divljači. Naročito medveda. Odatle izvire, verovatno, nedovoljno poznavanje materije. Srbija ni danas nema problema da proizvede svinje, krave, živinu, pasulj, krompir... Problem je to prodati. Zato što uvozni lobi, koji je nekako blizak s vlastima, uvozi sve ono što se u Srbiji proizvodi. Uvozi se, po nekima, najgore meso iz Nemačke, Brazila i ko zna sve odakle. Uništava se domaća proizvodnja, a narod kupuje đubre!

Cena svinja na pijaci u Tešici ili Kormanu kreće se između 110 - 120 dinara za kilogram žive mere. Neka premijer i Vlada ograniče uvoz smeća iz inostranstva, a domaće klanice da otkupe svinje srpskog seljaka, i eto procvata i bez Tenisa. Ako je skupo klaničarima, onda država da dotira. Kao što rade u svetu. Bolje pomoći srpskog farmera, mada seljak zvuči lepše, nego Fijat, Juru, Beneton. Sa po desetak hiljada evra po radniku!

Inače, četiri miliona svinja za desetak godina može da bude uspeh recimo Grenlandu. Srbiji bi to bila katastrofa.Ono što premijer ne zna, a znamo mi obični smrtnici, Srbi, jedna krmača oprasi desetak prasića. Krmača se prasi dva puta godišnje. Dakle, dvadeset malih prasića koji će za godinu dana tova biti sigurno preko sto kilograma težine. Dvesta hiljada krmača za godinu dana daće četiri miliona komada svinja: Nikakav Tenis ne treba ovom narodu da ostvari tu proizvodnju. Treba im samo otkupiti proizvod po unapred dogovorenoj ceni!

Da, da, ponekad i ozbiljne stvari postanu smešne. Isto kao kad penzionerska stranka raskine saradnju s Dačićem i ode nekome drugome u zagrljaj. Neupućen čovek mora da se zapita: da li je drug Ivica Dačić postao pobornik liberalnog kapitalizma? Pošto se alfa i omega penzionerske armije u Srbiji odrekao dojučerašnjeg prijatelja! Jer, ako mu je verovati na reč, penzioneri teže sigurnosti u budućnosti. To znači da s Ivicom nema leba u danima pred nama. Hoću reći, drug Ivica nije više levičar, ne brine o penzionerima! U tako nešto ne mogu da verujem. Pre će biti da je neko važniji pustio Ivicu niz vodu. Više mu nije potreban. I za sve naredne neuspehe, ko će biti kriv? Milošević ne može. Njegovo je odavno izminulo. Dos, takođe. I njih je pokrila istorija. Doduše, ima ih u istoriji, ali malo po strani. Na mestu od koga svi okreću glavu a zatvaraju nos. I ko je preostao da bude dežurni krivac za sve neuspehe? Ajde da pogađamo!

Ako se ove crne prognoze i ostvare, možda je to i zasluženo. Drug Ivica je odavno odbacio patrona koji ga je iznedrio. Slobu, razume se. Potom je u svojoj stranci počistio redove i priklonio se Koštunici. Bolje rečeno, Koštunica ga je vratio u život. Ali, Ivica ko Ivica. Cilj opravdava sredstvo. Još jednom odbacuje mecenu i priklanja se Tadiću, potom Vučiću. Ni Nato pakt mu se ne gadi. Nijedan poslanik Socijalističke partije nije glasao protiv zakona o „saradnji“ s Nato paktom! Izraziti levičar i socijalista, poput još nekih u Srbiji, podržao je sve kapitalističke zakone u skupštini. Od socijalizma, socijalne pravde i sličnih zamajavanja u Srbiji ni S nije ostalo. Uostalom, kome je do socijalne države neka ide u Švedsku ili Norvešku. Srbija se saginjati neće. Pred problemima i mukama svog naroda, naravno. Pred svima ostalim, naročito ako su iz Evrope koja nema alternativu ili Nato saveznika, hoće!

Mučno i otužno deluje svakidašnjica u Srbiji. Da nije tenisa, Srbi bi se malo čemu mogli radovati. Ali, to je tenis kojim se bavi Novak Đoković, Troicki, Jelena Janković, Ana Ivanović... I sad nekakav nemački Tenis treba i ovo malo radosti da nam uskrati.

Miodrag Tasić