Osvrt: U susret izborima

Mislim na Srbiju, razume se. Porastao BDP za 2, 9%. Tvrde odgovorni. Bolje rečeno, tvrde oni na vlasti. A, sad, koliko su oni odgovorni, kome i za šta odgovaraju, druga je stvar! Ono BDP, na televiziji izgovaraju lepom srpskom skraćenicom DžI DI PI, zapravo znači društveni proizvod. Toliko nekako s DžI DI PI – jem trebalo bi da je porastao i standard. Tako i jeste.

Porasla cena minimalnog rada za 9 dinara! Malo li je? Penzije će da porastu za jedan i nešto procenat. A već sada su penzioneri nagrađeni sa 5.000 dinara. Što reče ministar finansija, s tim će srazmerno porasti i potrošnja. Idu slave, Nova godina, Božić...

Drugi ministar, onaj što su ga navodno penzioneri izabrali, reče da s tih 40 evra u dinarima mogu da se kupe patike, sto kila kupusa i slično. Čovek nije baš upućen. Pitanje je u šta je taj zaista i upućen, ali kupus ne košta u Srbiji 50 dinara za kilo. Može da se kupi van Beograda i za 10 dinara. Ali treba otići na pijacu i raspitati se povremeno. Makar da te ljudi vide!

Dakle, s ovom jednokratnom pomoći penzioner bi mogao da kupi možda i 500 kilograma te zdrave i ekološke namirnice. Pa ako je sličan onom Feruz - paši iz Zmajeve pesme „Tri hajduka“, može se i ugojiti!

Bivši ministar Mrkonjić, (sve neki ministri) tvrdi opet da penzioneri s ovim parama mogu kupiti kondome. Usudio bih se da posumnjam u potrebu penzionera za kondomima. Isto tako ne bih prihvatio ni tvrdnju kolege satiričara Zorana Stošića, izrečenu kod Kesića na B92, da s već pomenutim parama može da se kupi konopac! Čemu konopac? Štaviše, moglo bi i nekoliko konopaca. Ali, zašto? I jedan je dovoljan. To za one što vezuju slamu ili seno. Ostalim penzionerima, koji se ne bave poljoprivredom, konopac i ne treba. Ili možda grešim? Možda svima nama sleduje konopac? Ako počnemo da obrađujemo zemlju, razumljivo!

Elem, vratimo se uspesima. Smanjila se nezaposlenost stanovništva. Porasle investicije. Otvorena nova poglavlja u pristupanju Srbije Evropskoj Uniji. S „Kosovom“ pregovori teku. Postižemo uspeh za uspehom. Mi smo faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Svi nas vole u okruženju. Pa i šire. Ne znaš gde se lepše i prijatnije osećaš kao Srbin. U Hrvatskoj, u Bosni, onoj muslimansko-hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji, a već o famoznom Kosovu, da i ne govorimo. No, to i nije država. Mi ih zovemo Kosovo, ali s fusnotom! Treba odati priznanje našoj diplomatiji za ovolike uspehe!

Ima toga još. Srednjoškolci ostvaruju pobede na matematičkim olimpijadama. Kik bokseri, vaterpolisti, kajakaši osvajaju medalje na prvenstvima sveta ili Evrope. Košarkaši Zvezde i Partizana pobede ponekad u Jadranskoj ligi. Čak i fudbalski klubovi načine podvig i savladaju eventualno ljutog protivnika iz Andore ili sa Farskih Ostrva!

I sada u tom opštem napretku i prosperitetu nekome je do izbora! Jer malo – malo pa neko nagovesti izbore za proleće naredne godine. Ajd' za predsedničke izbore, to je u redu. Ističe mandat sadašnjem predsedniku države i mora da se bira novi. Pa makar taj novi bio i ovaj sada. Ako se ponovo kandiduje.

Ali što neko priželjkuje republičke izbore, ne mogu da shvatim. Koliko izbori koštaju ovaj bogati narod? Bogat, tačno. Nije greška. Kad se ovoliko troši, razbacuje, rasipa, neću da kažem krade, to ne stoji, a opet ima, onda smo zbilja bogati. Ali zašto uludo bacati pare? Uostalom, termin za izbore je tek za četiri godine. Ovo bi bili prevremeni izbori. Ponovo prevremeni. Sadašnja vlast ima apsolutnu većinu. Niko ne može da je spreči da i dalje postiže rezultate kakve postiže. Godinama unazad. A tim koji pobeđuje, ne menja se. Nek objasne zagovornici prevremenih izbora čemu taj nepredviđeni trošak!

Mada, kad bolje razmisli čovek, ima i neke koristi od izbora. Opet će da se štampaju leci, plakati, propagandni materijal. Zaradiće štamparije. Novine i televizije uzeće neku paru od reklama. Transportna preduzeća zaradiće od prevoza vernih stranačkih zaljubljenika s mitinga na miting. Pa oni što prave sendviče, sokove, hemijske olovke, upaljače...

Zarađuju kontrolori na biračkim mestima, marketinške agencije, večiti analitičari. Bogatije stranke možda potkrepe neodlučne glasače da im udele glas na dan izbora. Retorikom, programom svoje stranke, neverovatnim prosperitetom koji će ostvariti ako pobede i tome slično. Nisam upućen kako se sve stranke bore za glasove!

Glasačima će se privremeno vratiti osmeh na lice. Kad čuju sva predizborna obećanja. Kao i pojedinosti koje iznose politički suparnici jedni o drugima. Inače, političari su iskreni jedino kad pričaju o drugima. Još jedna povoljna okolnost za izbore. Ako budu, neće biti pre proleća. A na proleće je već lako. Stiže paprika, paradajz, već pominjani kupus, zelena trava...

Hleba ima. Rodilo, hvala Bogu. I, realno, nije skup. Zato igre mogu da počnu. Nije baš prvi put u istoriji i nije da Srbija utire put nečem novom. Hleba i igara da bi narod bio zadovoljan. Stari Rimljani izmislili!

Miodrag Tasić

Aleksinačke vesti