Presedan

Od iste reči nastao je pojam sudskog precedenta, kod nas valjda strana reč pročitana po Vukovom pravopisu! Sudski precedent je sudska presuda kojom je odlučeno o konkretnom predmetu, a koji istovremeno obavezuje sudove na jednako postupanje u budućim novim slučajevima iste sadržine. Sudski precedent je zastupljen u engleskom pravu i anglosaksonskom pravnom sistemu.

Iz gore navedenog moglo bi se zaključiti da mi u Srbiji često koristimo pojam presedan u sasvim pogrešnom tumačenju. Na primer, kada ministar sporta Republike Srbije izjavi da bi prijem Kosova u Međunarodni olimpijski komitet bio presedan nad presedanima, on verovatno misli da bi takva odluka bila izuzetak, nešto neprirodno, jedinstveno. S tim se možemo saglasiti, kao i sa činjenicom da smo mi upravo izuzetak od mnogih pravila. Recimo, kada nas bombarduju bez odluke Saveta bezbednosti UN. Ili kada nam otmu deo teritorije i podare je narko banditima. Pa, onda kada naše najviđenije vojne komandante osuđuju u takozvanom Haškom tribunalu na decenijske kazne zatvora zato što su branili svoju zemlju i moguće što su se daleko slabiji odupreli najmoćnijoj vojnoj sili sveta i dobro je ponizili.

Ali, prijem Kosova u MOK nije presedan. Mogao bi da postane ako bi MOK primio u svoje članstvo Južnu Osetiju ili Abhaziju. Slutim, ipak, da do toga neće doći. Presedan bi mogla biti odluka suda u američkom gradu Fergusonu da oslobodi policajca koji je ubio nenaoružanog crnačkog mladića. Ili to već jeste presedan. Pre nekoliko dana drugi policajac je ubio dvanaestogodišnjeg dečaka koji se igrao pištoljem igračkom! Dečak je, naravno, crnac. No, ako ćemo pravo, presedan u takvim slučajevima davno je nastao u Americi. Tako da ubistvo crnaca u Americi, za koje se ne odgovara, datira u prošlost. Možda bi ambasador Kirbi, koji u Srbiji ima mišljenje o svemu i svačemu, mogao da pruži opširnije informacije na naše nedoumice!

Presedan, dakako, nije ni puštanje Vojislava Šešelja iz haškog kazamata „zbog potrebe lečenja u Srbiji“. Ako puste još kojeg srpskog mučenika, onda u redu. Međutim, kako se to sigurno neće desiti, ne radi se o presedanu. Držanje čoveka dvanaest hodina u zatvoru, bez osude, već bi se moglo nazvati famoznim presedanom. Tako se postupa sa Srbima. U državi „Kosovo“ to je uobičajena praksa. Nije Oliver Ivanović jedini, već samo najpoznatiji slučaj. Korupcija u Evropi svakako se može smatrati presedanom. I ne samo u Italiji, Bugarskoj, Rumuniji, Portugaliji, što bi neupućen čovek prvo pomislio. Ima toga i severnije. Ni evropska misija policije i civilne uprave na „Kosovu“, slavni Euleks nije pošteđen mita i korupcije. Makar to tvrdi engleska tužiteljica Marija Bami. E, ako sada neka kontrola iz Evrope utvrdi da nije bilo podmićivanja sudija i tužilaštva da se albanski ubice ne sude, ili da im se presuđuju blaže kazne, da one već osuđene pustaju da se provode u kafanama i kod kuće, u tom slučaju nema presedana. Mada, ko zna? Možda je i ovo predsedan. Mislim da su evropski upravitelji na Kosovu, ili u Bosni i Hercegovini uradili nešto pošteno. Pod uslovom da je to zbilja pošteno i da to postane praksa!

Presedan je, isto tako, stalan i neprekidan pritisak prijatelja iz Evrope na Srbiju da uvede sankcije Rusiji ili da uspostavi dobrosusedske odnose s Kosovom. S druge strane, kada bi Srbija jednom odgovorila Evropi da nikada neće uvesti sankcije bratskoj Rusiji, odnosno da otvoreno i jasno kaže da sa Kosovom ne može graditi dobrosusedske odnose, jer ne grade se susedski odnosi sa svojom teritorijom, to bi bio izuzetak. Jedinstveni slučaj. Verujem da bi u nedvosmislenoj i preciznoj izjavi Evropa podvila rep i više nas ne bi gnjavila sličnim stvarima. Doduše, potom ne bismo bili na putu „evropskih integracija“, što će reći ulazak u Evropsku uniju bio bi onemogućen, u koju i tako nećemo ući, pošto će se raspasti sama od sebe, po oceni neutralnih i stručnih evropskih analitičara!

Najbolje da ministri ne koriste olako strane reči. Pogotovu ne u drugačijem značenju od onog stvarnog. Bolje je bilo da ministar sporta, kao vrstan i priznati sportista, kao i njegov kolega, predsednik Srpskog olimpijskog komiteta, takođe uspešan sportista, zajednički porade na tome da Kosovo ne bude primljeno u MOK. Za početak mogli su da potraže pomoć od ruskih i kineskih sportskih zvaničnika. Kina i Rusija nisu samo velike vojne, ekonomske, političke, već su i sportske sile. Dve od tri najvećih. I kako Kina i Rusija nisu priznale Kosovo, sigurno bi nam pomogle i u sportskoj diplomatiji. Ali što reče jedan ruski političar: „Ne mogu Rusi da budu veći Srbi od samih Srba“!

Miodrag Tasić