"VICE" vodič za Niš: Drugi ugao

Ali to ne znači da je sam grad loša destinacija za nekoga sa strane. Mnogi misle da se u Niš dolazi samo kako bi se posetio suprug u KPZ-u ili zamenio kaiš na kolima, međutim to baš i nije slučaj. Ovde postoji gomila toga za videti, pojesti, popiti i razbiti. Naravno, ne treba se zadržavati previše jer u tom slučaju rizikujete da kupite trenerke, ali neki produženi vikend može biti baš kul.

Ako prvi put dolazite u ovaj grad na jugu Srbije, trebalo bi da znate nekoliko stvari:

- Direktni Niš-Ekspresov autobus od Beograda do Niša znači da on ide direktno do Jagodine, Ćuprije, Paraćina, Ražnja i Aleksinca, a zatim do Niša.

- Parking u gradu se jako teško nalazi, što vas ne sprečava da, kada konačno nađete, zauzmete dva parking mesta. To je ovde normalno.

- Niko se neće uvrediti, ali reći nekome da je „iz Niš" je neverovatno glupa fora, toliko da je ni Andrija Milošević ne praktikuje.

- Šifra za toalet u Mekdonaldsu je 1379#.

Ukoliko promišljeno iskoristite ove informacije, sve će biti u redu. Valjda.

GDE IZAĆI

Iako dominiraju klubovi sa ljudima koji pod zabavom smatraju sukob hladnim oružjem, u Nišu se još uvek može naići na dobar klabing ili svirku. Cane iz Partibrejkersa je u jednom dokumentarcu o niškoj rok sceni rekao: „Ljudi ovde vole muziku". Koliko god ova rečenica urnebesno zvučala kada se izgovori Canetovim glasom, ipak je tačna. U poslednjih nekoliko godina se pojavio toliki broj di-džejeva koji organizuju rejvove da bi bio potreban poseban vodič kako bi se svi oni adekvatno nabrojali i predstavili. To su ljudi koji su spremni da rizikuju i neretko puknu kintu, samo da bi organizovali dobro zezanje. Zbog nedostatka adekvatnog prostora, poslednjih godina se nastupi organizuju u većim fensi klubovima ili na sve popularnijem niškom Sajmištu (bivša pijaca na zatvorenom, sada se tamo organizuju razne manifestacije, ali realno vredi jedino za rejv i koncerte jer se u mraku ne vidi koliki je raspad).

Sa bendovima je slična priča. Hrpa talentovanih ljudi se okuplja i svira. Odu na kafu i oforme novi bend. Ali ne naprave oni neku slinavu grupu koja mašta o ulasku u četvrt finale Talenta – ne, oni naprave odličan rok, pank, HC ili koji god bend. Ako ne naletite na njihovu svirku ovde, velike su šanse da ih čujete u nekom klubu malo severnije.

Kada nema posebno organizovanih iventova, postoji par mesta koje vredi obići.

Feedback – Jedna od retkih baza alternativne kulture u Nišu. Skoro su proslavili deset godina postojanja, a bilo bi iluzorno nabrajati domaće i strane bendove/di-džejeve koji su ovde nastupali. Ventilacija je instalirana, ali kao da ne postoji, mada nikome to nije ni bitno.

Preduzeće Splunge  – Mali lokal. Bezvezno ozvučenje i tesan prostor stvaraju utisak kao da ste kod nekoga na gajbi. Piće je jeftino, ekipa je super, a od ljudi koji vrte muziku se može čuti sve od fanka, repa i indi roka, pa do tvrđih gitarskih rifova i nedefinisane elektronike.

Klinika – Nemoguće ga je detaljno opisati, jer se retko kad vidi nešto. Moguće je dočekati jutro uz tvrđi tehno i to može biti super.

Scena – Vreme lupanja u ventilacione cevi tokom brejkova je odavno za nama, ali se još uvek može čuti solidan deep-tech set rezidenta ili neki mejnstrim bend zbog koga nećete poželeti da progutate sijalicu.

Truba – Više kafić nego klub, ali sa super džez svirkama. Ako ne svira neki bend, onda di-džej muziku vrti sa vinila. Retko iskustvo za 21. vek.

Blackstage – Bivša Sedamnaestica ili Base, zavisi kako ga je ko pamtio. Klub u kojem možete čuti domaće autorske bendove. Rupa, ali gotivna.

GDE PITI I BLEJATI

Nakon propasti skoro svake industrije, izgleda da u Nišu samo kafići uspevaju. Delom zato što nemaju posao, a delom zato što ih zabole da rade, Nišlije i Nišlijke su u stanju da po ceo dan bleje na kafi. Za produženi sa mlekom se uvek nađe love i vremena. Ako ne pušite, ovo nije mesto za vas. Broj lokala za delom za nepušače se može izbrojati na prste jedne ruke, a i ti delovi su uređeni kao toaleti na železničkim stanicama. Ukoliko nemate problem sa duvanskim dimom, na konju ste, samo treba da izađete najkasnije do pola devet uveče kako biste zauzeli mesto. Nakon toga vam preostaju jedino benzinske pumpe. Vredi izblejati na sledećim mestima:

Mesarica – Originalni naziv je Street Café, ali ga mali broj ljudi zna i zove tako (nekada je tu bila mesara, a ljudi teško menjaju svoje navike). Ovde, za razliku od drugih mesta u gradu, kada poručite espreso zaista dobijete espreso, a ne naftalin rastvoren u tečnosti za pranje stakla. Uvek ide dobra muzika koju vlasnik, inače Epl genije, kontroliše preko svog Ajpeda. Neki ljudi kažu da je jednom uz pomoć istog uključio sokovnik i aparat za sušenje ruku.

Gnezdo i Hedonist – Ukoliko imate između 16 i 30 godina, a ne svraćate u jedan od ova dva lokala, vi ili ne postojite ili provodite vreme pijući uvin čaj i gledajuću rimejk Pozorišta u kući sa kevom. Dobra mesta sa interesantnim koktelima, kafama i ostalim pizdarijama po razumnim cenama.

Stock Coffee – Prvobitno zamišljen kao hipsterska kafeterija, ali to nije, barem ne u potpunosti. Jedino mesto u gradu, pored pumpi, gde se može popiti Illy kafa. Ima nepušački deo koji nije nikako fizički odvojen od ostatka, znači - nema ga.

Kazandžijsko sokače – Nekada je bilo puno zanatlijskih radnji, a sada je poznato po tome što se pojavljuje u onoj reklami za pivo sa kretenskom pesmom. Kada svi kafići i kafane izbace bašte, kroz Kazandžijsko sokače može da prođe jedino onaj klinac iz Montevidea i to puzeći. Iz nekog razloga ga vole Italijani.

Nemir – postoje lokali u gradu koji u svom nazivu sadrže reč „beer", ali ne nasedajte na tu foru ukoliko ne želite da se overdozirate ex-Yu rokom i pivom koje se može naći u svakom kafiću. Nemir je jedina prava pivnica sa preko četrdeset različitih stranih i domaćih piva. Imaju dobru klopu „za nabosti", sluša se samo zajebana muzika i lako se dolazi do njih, samo pitajte za Šojku.

Rakia bar – Dobre rakije kol'ko 'oćete, a ako se ne razumete u domaći alkohol i sve vam imaju isti ukus, ne brinite, imaju vino i pivo. Prekoputa je ogroman park Čair, pa možete da pišate i tamo. Ponekad neko svira ili pušta muziku sa laptopa i digitrona.

Ako ste tu leti, svratite do Planinarskog doma u tvrđavi (ako još uvek bude radio) i Hush-hush bara bara. Odlične bašte da se u njima otreznite ili baš naprotiv, što bi ovde rekli, dotepate.

GDE SE DOBRO JEDE

Niš se ne može pohvaliti nekom kulinarskom raznovrsnošću poput Beograda ili Novog Sada, ali je zato ono što se ovde nudi u većini slučajeva dobro, a to je neverovatna količina najraznovrsnijeg mesa. Mada, i tu treba biti posebno oprezan jer postoji ogroman broj mesta gde vam mogu uvaliti razna sranja, naročito ako kupujete roštilj na kiosku po kome je ovaj grad, makar bio, poznat. Preporučljivo je skloniti se dalje od centra i kupovati roštilj na kioscima gde vam na licu mesta spremaju klopu. Ako ništa drugo, tako barem imate privid svežine svog obroka. Iako ćete zateći redove ispred nekih drugih ćevabdžinica, lokalci najčešće jedu u Malom vikendu na raskrsnici kod Dušanovog bazara, Žutoj trafikici (ustaljen naziv, trafika je zapravo zelena) kod Saborne crkve, Family's na Obilićevom vencu ili kod nekog od Novopazaraca u gradu.

Za dobar roštilj je uvek bolja varijanta otići u neku od hiljadu kafana koliko ih ima u gradu. U Mali podrum, Nišlijsku mehanu i kod Martina možete otići peške, ali za pojedine kafane su vam potrebna kola ili bolje taksi ukoliko želite da uz jelo ločete kao stoka, a želećete. Kola su vam potrebna da odete na jagnjeće pečenje i ovčiju pljeskavicu u kafanu Dagi Plus. Ta kafana predstavlja i jedini razlog da dođete na Trošarinu. Dobro je otići i u Orač prekoputa bivšeg Niteksa, sadašnjeg Benetona, iako niko u ovom gradu ništa iz tog Benetona nije video. Ako vam kamiondžijski ambijent i muzika sa radija ne predstavljaju problem, treba probati pljeskavicu i biftek u kafani Mrak. Naravno, tu je i neizostavni Brka, kafana u Jelašnici čiji vlasnik stvarno ima brkove i čija hrana ima lekovita dejstva. Pitanje je samo da li zbog njegove lokacije Brki mesto ovde ili u vodiču kroz Koridor 10.

Što se fast fud klope tiče, Niš ima taj problem što, iz nekog neshvatljivog razloga, kvalitet hrane ne može da bude konstantan. Tako pica jednom može da bude super, a već drugi put bi mogla da ide na orošavanje sa Suzanom Mančić. Tako da je okretanje ka fast food lancima poput Mekdonaldsa i skoro otvorenog Caribic-a sasvim logično u Nišu. Ako vam je baš muka od roštilja i sličnih pizdarija, možete poručiti klopu (imaju relativno brzu dostavu) ili otići do Kluzzoa. Tu se mogu pojesti pristojni tostovi i palačinke, mada je to više snack varijanta. Ono što trenutno ne preti da usere sopstveni ukus je pasta 2x2. Dvojica avangardnih burazera back2back spremaju do jaja pastu i izbacuju fazone. Dobro je i bukvalno je džabe, jedino je problem što je pesto nest'o.

U Nišu svi jure da jedu burek sa kojim je slična fora kao i sa pljeskavicama, u prevodu – često nije ni za kurac. Možete ga probati u nekoj od pekara po gradu, ali sigurica je jedino kod Antona. To nije pekara. To je institucija, kulturna baština i objekat pod zaštitom države.

Ako ste vegetarijanac, u Nišu ste ga manje-više ispušili i velike su šanse da neko puca na vas. Kako nema vegetarijanskih restorana, preostaje jedino da kopate po pekarama, fensi restoranima ili da čekate onaj veganski kombi sa Nišvila.

DROGA I DROGERI

Ista stvar kao i sa ostalim gradovima u Srbiji. Policija je sprovodila akcije, a mediji su trijumfalno izveštavali o zaplenjenoj količini. Uglavnom, sve se teže nabavlja i svi živi se zentaju. Pun je kurac pandura u civilu, racije su jedno vreme bile učestale, pa je frka i oko nabavke i oko konzumiranja. U svakom slučaju, nije nemoguće nabaviti, ali je dosta teže nego pre koju godinu, a i ništa bez osobe koja će vas maltene „pod ruku" odvesti kod dilera. Ni za ovo nema više zajebancije.

GDE NOĆITI

Ako ste student, najbolje je da se nekom uvalite na gajbu. Po tom pitanju su ljudi ovde još uvek, hm, gostoprimljivi. Preko Airbnb-a ima više mogućnosti za smeštaj, a u poslednje vreme se pored hostela otvaraju razna manja prenoćišta koja ili imaju presmešan etno naziv (Brankov konak, Dukat) ili neki besmisleni engleski. Dobrim ocenama i pozitivnim komentarima okićeni su i Consul Accommodation, Krevet i Doručak, 4Rooms (valjda nema nikakve veze sa istoimenim filmom). Cene se kreću između dve i pet hiljada, što je jeftinije od hotela koji mogu nabiti cenu i po deset hiljada za noćenje.

PREVOZ

Niš je 1930. godine dobio tramvaje, a onda je direktor saobraćaja, inače veliki vizionar, izjavio da će tramvaj biti prevaziđen kao sredstvo javnog prevoza, te ih 1958. ukida i na njihovo mesto dolaze autobusi. Od tada, pa do danas, nikada ništa nije bilo u redu sa Niš-Ekspresovim autobusima. Jednom je neki čovek rekao nešto lepo za niške prevoznike i odmah nakon toga se otrovao cijanidom. Možete se voziti njima, možete se i švercovati, ali ni jedno ni drugo nije preporučljivo. Kao penzioner ovde nemate besplatan prevoz, jer su gradske vlasti našle način da suptilno stave do znanja da ih zabole za to. Ako baš morate da odete do neke vukojebine, bolje uzmite taksi, koji nije preskup. Niški taksiji nisu specijalno drugačiji od ostalih u Srbiji. Nemaju zimske gume, vozači ne slušaju radio B92 i misle da je potpuno besmisleno studirati bilo šta na Filozofskom fakultetu. Za razliku od novosadskih taksista, ne smaraju o ratištu i koriste i druge brzine osim prve dve. Ali, s obzirom na veličinu grada i poziciju objekata od važnosti, najbolja je varijanta svuda ići peške.

KULTURA

Ni u Nišu za nju nema para niti ima bilo kakve naznake da će ikada biti. Zapravo je interesantno kako o kulturi u Nišu mnogo više vode računa ljudi iz Francuskog instituta. Tradicionalno se u Noći muzeja ljudi najviše foliraju da im je stalo do kulture, ali i u toku godine se mogu naći interesantne postavke u Galeriji Srbija, Paviljonu u tvrđavi i Niškom kulturnom centru. Tu je i Narodni muzej gde dovode klince da gledaju kamenje i deo nečega što bi trebalo da predstavlja kašiku. Ako vas baš zanima istorija, obiđite Tvrđavu, Bubanj, Ćele Kulu i Čegar . I slobodno napišite neki review o Medijani kako bi Nišlije dobile bar neki uvid kako to izgleda.

Pozorišta – Ljudi iz niških pozorišta imaju težak zadatak pred sobom, da naprave nešto u gradu u kojem ljude zabole za pozorište. Repertoar Narodnog pozorišta nije loš, ali se ne može reći ni da puca od promenljivosti. Ima gostovanja s vremena na vreme, ali ipak daleko manje nego u Beogradu. Ljudi iz Akademskog pozorišta rade dobar posao i kažu da je Lutkarsko super za klince, mada je meni uvek izgledalo sablasno.

Filmski/ Muzički festivali – Tokom godine se održavaju brojni manji festivali i ciklusi filmova u NKC-u i bioskopu Kupina. Obično idu filmovi sa FEST-a i Slobodne zone, a ako se u tom periodu nađete u Nišu obiđite i Free Net World – festival kratkometražnog filma. Najpopularniji su oduvek bili Filmski susreti koji se održavaju u avgustu, međutim, u poslednje vreme dostižu rekordnu posećenost kako se povećava šansa da sretnete Miloša Bikovića u šortsu. Šta li nas tek čeka na ovogodišnjim jubilarnim pedesetim?

Otkako je Nisomnia prestala da bude „ona Nisomnia" Niš je izgubio šansu za svoj pandan Egzitu. Bilo je tu pokušaja raznih pivskih i duvanskih kompanija da izvuku festival ili naprave nešto slično, ali to bi se mahom završavalo nenormalnim kašnjenjem honorara za izvođače i sličnim sranjima.

Ali je Nišvil zato druga priča. Oni uvek kukaju za kintu i uvek naprave odličan festival. Zapravo je Nišvil jedini razlog da volite Niš u avgustu. Ukoliko ne stojite među idiotima koji su došli da razmene iskustva sa grčkih letovališta, možda čujete neke od najpoznatijih džez izvođača. Još bolja fora je Jam session koji se svake večeri po završetku programa na glavnoj bini održava u dvorištu Univerziteta.

ŠOPING

U Nišu su cene garderobe i tehnike jednako maloumne kao i u ostalim gradovima Srbije, samo što u poređenju sa standardom života ovde to izgleda još nebuloznije. Stoga je bolja varijanta da jednostavno produžite do Sofije. Ako baš želite nešto ovde da pazarite, možete da posetite dve kul prodavnice koje ne možete naći baš u svakom mestu.

Striparnica  Južni Darkwood – Veliki izbor domaćih i hrvatskih izdanja po povoljnim cenama. U njoj rade ljudi koji zapravo znaju nešto o stripu i lako vas mogu ubediti da kupe više nego što ste planirali, što nikada nije loše kada su stripovi u pitanju.

Vintage Shop – Prodavnica vinila i audio opreme. Možete preko njih i da naručite ploče ukoliko imate vremena da sačekate. Ista ekipa često organizuje i berzu ploča i diskova.

ŠTA TREBA IZBEGAVATI I KAKO DA NE BUDETE DOMAĆA VERZIJA IZGORELOG ENGLEZA U ČARAPAMA I SANDALAMA

Ne postoje neki specijalni krajevi grada koje bi trebalo izbegavati. Okej, ne bi trebalo da idete na Ledenu Stenu ili u naselje Ratko Jović jer tamo nema ništa da se vidi osim plastičnih kesa, ali ne postoje posebno zajebani krajevi gde će vas sigurno opljačkati i preneti vam hlamidiju. Ipak, ukoliko ne želite da vas posmatraju kao turistu-kretena, postoje neke stvari koje bi trebalo da izbegavate, a to su:

- Slikanje za stolom sa Kalčom i Sremcem – ne postoji način da ne izgledate kao kreten.

- Ljude koji vam u Obrenovićevoj prilaze sa „Izvini, može jedno pitanje?"

- Perače šoferšajbni jer su plaćenici koji šuruju sa NVO sektorom i vozačima Zastave 10

- Baskere, ali samo one sa pojačalima što uvek sviraju Riblju čorbu, ostali su kul

U svakom slučaju, nemoguće je nabrojati sve. Ko zna šta će se novo desiti ili zatvoriti dok vi odlučite da posetite Niš. Dođite da se zajebavamo. I nema veze ako ne znate ništa o Konstantinu i Milanskom ediktu. To niko ni ovde ne zna. Samo se kurčimo.

vice.com