Muzej Ponišavlja - srpski Holivud

Pod tim istim svodovima, međutim, decenijama se nalazi i postavka Muzeja Ponišavlja, koji u bogatoj zbirci ima predmete neprocenjive vrednosti, o kojima brinu kustosi Radmila Vlatković, Saška Velkova i Mila Savić.

- Čim se pomene Pirot, odmah se, s punim pravom, pomisli na grnčariju, ćilime i slične predmete. Uz standardnu zbirku glinenih posuda iz različitih epoha, te impozantnu kolekciju kubura, pušaka, jatagana, noževa i mačeva, staramo se i o 280 ćilima nastalih u drugoj polovini 19, ali i u 20. veku.

Jedan od njih, najstariji, jer je nastao još 1886, i danas krasi jedan zid muzeja, a izgleda kao da je juče skinut sa razboja. Naravno, rađen je od prirodne vune i ofarban prirodnim bojama, s obzirom na to da u ono vreme nije bilo sintetike - svedoči Radmila Vlatković, istoričar umetnosti i muzejski savetnik čija su specijalnost upravo ćilimi.

Po rečima višeg kustosa Saške Velkove, predmete iz pirotskog muzeja pozajmljivale su mnoge slične ustanove po Srbiji, radi vlastitih izložbi, a svima su posebno interesanti predmeti poput jajeta-čuvarkuće iz 1917, kućnih ikonostasa, odnosno kovčega iz 1835. godine. Posebno vredan je jedan od njih, iz 17. veka, koji se zvanično smatra jednim od samo tri preostala u čitavoj Evropi.

Ali zato su Mila Savić i već pomenuta Saška Velkova, uz pomoć Ministarstva kulture, priredile i odštampale „Tefter Malog Riste“, svojevrsnu trgovačku knjigu s polovine 19. veka.

- Tefter je pisan na lokalnom dijalektu, crkvenoslovenskom azbukom, a nastao je 1854, kada je Mali Rista bio na vrhuncu bankarske i trgovačke moći. Koliko je bio imućan, svedoči podatak da je imao dužnike u gotovo svim pirotskim selima, čak i među Jevrejima i Turcima, a zajmove je davao i po „komšiluku“: selima oko Sofije u Bugarskoj, u trnskom kraju, ali i u okolini Leskovca i Niša - zaključuje Mila Savić.