Slepa piše pesme: Olovkom ili brajevim pismom do svog sna

Danica Cvetković ide u sedmi razred Osnovne škole "Ćićko" u Prokuplju i sprema se za Republičko takmičenje iz srpskog jezika. Na otkucaje njene brajeve mašine odavno su se svi u školi navikli.

"Svakog dana po malo, uradim dvadesetak pitanja. Tu su mi pomagali razredna, Dragana, majka. Oni mi čitaju pitanja, ja zapisujem odgovore, kad sve završimo onda im ja čitam odgovore, a oni proveravaju šta je tačno, a šta nije", kaže Danica.

Danica, njeni drugari i nastavnici već su naučili da je u redu biti različit i da su u tome svi jednaki.

"Ona je iskrena, dobra, ako neko nešto ne zna, ona voli da mu pomogne", kaže Aleksandar Pejčić, drug iz razreda.

"Danica mi tako priča neke tajne, tako malo olakšava sebi. Kad vidim njenu simpatiju ona mi kaže da joj stisnem ruku", kaže Valentina Stanojević, najbolja drugarica.

"Družim se ja sa svima, ali sa njom najviše", kaže Danica.

"Ja njoj čitam i zajedno učimo, a ponekad i ona sama iz njenih knjiga. Kad ja na primer nisam tu, ili majka ili brat pomognu", kaže Dragana Cvetković, sestra.

Iako Danica nema udžbenike na brajevom pismu, radi po redovnom obrazovnom programu i petice stiče zahvaljujući svom i zalaganju nastavnika koji se trude da premoste barijere.

"Mi Danici ne prilagođavamo program, dakle, ona radi po istom nastavnom planu i programu kao i sva ostala deca, samo joj prilagođavamo metode rada. Mi njoj čitamo pitanja, ona daje odgovore, mi ih zapisujemo. Kad su pismeni zadaci iz srpskog francuskog, ona to radi na svojoj mašini", kaže Dragana Petrović, nastavnica srpskog jezika.

Olovkom ili brajevim pismom, važno je da se u život utka mašta koja će Danici pomoći da postane ono što želi, pa i vitez od pera.