Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Na jugu Srbije niče nova „Petnica“

rssBookmark and Share

Prokuplje 13.06.2016. Mladen Jovanović

Slađana Trajković, nastavnik matematike u Tehničkoj školi „15.maj“ iz Prokuplja, jedna je od najnagrađivanih nastavnika u Srbiji.

Na jugu Srbije niče nova „Petnica“

Slađana primenjuje razne inovativne metode u nastavi, čime uspeva da aktivira sve učenike: skajp časovi sa učenicima drugih škola u Srbiji; kvizovi; čas matematike na arheološkom lokalitetu, predstavlja primenu matematike u forenzici sa forenzičarima, i još mnogo toga.

Nije nastavnik koji predaje samo matematiku. Sa njom učenici uče i informatiku, ekologiju, arheologiju, metereologiju, seizmologiju, hemiju, astronomiju…

Razlog za razgovor sa ovom posvećenom nastavnicom nisu samo njene mnogobrojne i inovacije koje primenjuju u radu već i projekti u kojima učestvuje, kreira ih rukovodi...

Jedan od poslednjih je probudio nadu da se na jugu Srbije u Toplici otvori istraživačku stanicu sličnu onoj u Petnici. No, krenimo redom.

Gospođo Slađana, molim Vas, na početku nam kažite o kakvom se projektu radi, kako ste došli na ideju i ko pored Vas učestvuje u njemu.

U aprilu 2015. sam realizovala jedan neobičan čas matematike u Arheo parku Pločnik o primeni logaritama u arheologiji. Arheolog Narodnog muzeja Toplice, gospođa Julka Kuzmanović Cvetković doprinela je da učenici dopune svoja znanja o neolitu ali i o arheologiji. Potpuno drugačiji je osećaj kada jedan pravi čas imate u neobičnm uslovima. Pozitivni komentari učenika su nas je naterali da razmislimo šta možemo još da uradimo. Tako smo i došle na ideju da organizujemo jedno veliko druženje učenika sa ljudima koji se bave naukom. Velika naučna žurka održana je u Arheo parku Pločnik, 20. maja. Posetioci su imali prilike da se druže sa arheolozima, fizičarima, matematičarima, forenzičarima, astrofizičarima…

Cilj je bio promovisanje nauke i drugačiji način učenja. Svako ko je došao, imao je priliku da vidi i učestvuje u svim aktivnostima, a odlični predavači približili su kako je izgledao život u neolitu, kakva je veza između forenzike i arheologije, kako rade poluga, lupa, čigra i još neke igračke, kako izgleda najprostiji daljinomer i kako se pomoću logaritama može ustanoviti starost arheološkog nalaza. Radionice na razoju, pravljenje neolitskog hleba, pravljenje posuda od gline, topljenje rude bakra na način kako je to rađeno u neolitu izazvali su veliko interesovanje posetilaca. Pridružili su nam se i učenici i njihove nastavnice Karolina Danjanosta i Slavica Petrovska iz Srednje škole "Orde Čopela“ iz Prilepa. I oni su aktivno učestvovali u radionicama i održali predavanje o svetlosnom zagađenju. Obično ljudi misle da kada se nešto dešava na jugu, ne može biti dovoljno dobro. Upravo suprotno je pokazala multidisciplinarna naučna žurka, koja je probudila pažnju mnogih ustanova i pojedinaca. Planirana su predavanja za nastavnike, zatim i za nastavnike i za učenike, biće i nekih aktivnosti tokom letnjeg raspusta. Od septembra meseca očekuju nas i neki veliki događaji. Vest da je u Arheo parku Pločnik organizovana multidsciplinarna naučna žurka proširila se veoma brzo. Sve više nastavnika i ustanova iz zemlje i inostranstva odobrava i zainteresovano je da nam se pridruži u aktivnostima koje slede, što pokazuje da je priča o promociji nauke u Arheo parku Pločnik pun pogodak. Sam Pločnik, je najstariji metalurški, a samim tim i industrijski centar, pronađen na svetu. Okolina oko Arheo parka je područje koje omogućava nastavnicima i učenicima da uče kroz istraživanje: u neposrednoj blizini nalazi se i arheološko nalazište Rimske terme i ostaci srednjevekovne crkve pored koje su sahranjeni poginuli junaci u Boju na Pločniku, 1386.godine, tu je astronomska stanica Vidojevica, seizmološka stanica, Đavolja Varoš. Dovoljno razloga da se i na jugu Srbije otvori jedna istraživačka stanica, zar ne?

Ko Vam je do sada najviše pomogao u realizaiji ovog projekta, od koga očekujete dodatnu pomoć i podršku?

Svoj doprinos pored Narodnog muzeja Toplice i Tehničke škole" 15.maj“ iz Prokuplja dali su i Vladan Mladenović, nastavnik fizike u Gimnaziji Aleksinac, Nebojša Dinić, kriminolog, ŠOSO "14. oktobar“ iz Niša, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš, Astronomsko društvo Alfa, AD" Planinka“ iz Kuršumlije, naši gosti iz Prilepa. Bilo je mnogo posetilaca, učenika osnovnih i srednjih škola kao i njihovih nastavnika. Ustvari, pomogli su svi koji su tog dana na bilo koji način učestvovali, kao učesnici, predavači, demonstratori, organizatori. Želju da nam se pridruže izrazili su neki naučni klubovi iz zemlje, razna udruženja, ustanove ali i pojedinci, univerzitetski profesori, nastavnici i mnogi koji se bave popularizacijom nauke. Mnogo zainteresovanih predavača i ustanova je na spisku predavača i realizatora radionica, obuka, predavanja i iskreno, radujem se događajima koji će se realizovati u Arheo parku Pločnik.

Učenici su svakako aktivni u svim Vašim projektima. Kako su prihvatili ovu Vašu ideju i na koj način participiraju u samoj realizaciji projekta?

Učenike treba samo podstaći. Veoma rado učestvuju u svim aktivnostima kao predavači, demonstratori, učestvuju u smišljanju aktivnosti, pripremanju radionica. I, što je najlepše, umeju da cene kada im pokažete da verujete u njih. Da se vratimo na još jedan vaš projekta „Matematika u jajetu“, za koju ste dobili i vrednu Evropsku nagradu u Briselu.

Molim Vas recite nam malo više o tome.

Matematika u jajetu je rad koji je pobedio na evropskom takmičenju Mediji u STEM-u. Osnovna ideja rada je povezivanje onog znanja koje učenici već imaju i onog koje treba da steknu kako bi njihovo istraživanje o nekom pojmu bilo potpuno. Korišćenjem različitih alata, ispričana je matematička priča o jajetu. Rad" Matematika u jajetu“ je predstavljen i na konferenciji Media & Learning 2016, 9. i 10. marta u Briselu kao primer dobre prakse. Rad je takođe predstavljen u 1. juna u SANU na tribini o istraživačkom pristupu obrazovanju. Inače, da je STEM (Science Technology Engenering Mathematics) pristup nastavi važan za obrazovanje, pokazuju i inicijative brojnih udruženja širom sveta, koja podsećaju na važnost nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, ne samo za profesionalni prosperiret pojedinca, već za društvo u celini. Brojni primeri iz svakodnevnog života podstiču svetske stručnjake da stalno ističu i istražuju koliko je znanje važno i koliko su savremene škole dužne da ova znanja i predmete učine jednako dostupnim svima. STEM pristup nastavi je važan za usvajanje znanja upravo zato što je prisutan u gotovo svim aspektima naših života. Veoma važan deo STEM-a je matematika. Primenjujemo je svakog dana i koliko god nam ona bila teška i nerazumljiva, zahvaljujući njoj olakšavamo svakodnevni život.

Više je nego očigledno da koristite IKT i računar u nastavi. Vaši učenici to rado prihvataju. Šta Vama lično donosi primena IKT u nastavi?

Primena IKT tehnologija može nastavu učiniti efikasnijom i bogatijom ako se primenjuje pravilno i odmereno. Svakako da primena računara utiče na okruženje u kojem se uči, na nastavnika, nastavne planove i naravno na učenike.

Vi ste dobili još jedno vredno priznanje, izabrani ste za jednog od najboljih edukatora u Srbiji. Koliko je upotreba IKT u vašem radu doprinela ovako vrednom priznanju?

Nagrada "Najbolji edukator Srbije“ je od onih nagrada koje veoma mnogo znače za lični profesionalni napredak. Lepo je kada neko sa strane prepozna da je budućnost društva na učenicima koji uče, ali i da je ona jedino moguća uz nastavnike koji sa njima rade. Naravno da je primena IKT doprinela realizaciji velikog broja drugačijih časova matematike, sajtova, skajp časova sa učenicima iz naše zemlje i inostranstva, radu na različitim platformama za učenje i projekti, kreiranju i rešavanju onlajn kvizova i testova, kreiranju video materijala, upotrebi različitih alata...

Verujem da komisiji koja je ocenjivala naš rad takve stvari nisu promakle.

Za kraj, da li podržavate inicijativu MPNTR da se informatika i računarstvo izučavaju kao obavezan predmet u osnovnim školama od 5. razreda?

Svaka promena koja doprinosi kvalitetnijoj nastavi i povećanju obima znanja učenika i usavršavanju njihovih veština je dobrodošla. Podržavam aktivnosti koje će doprineti ravoju digitalnih veština i jačanju informatičke pismenosti učenika. Šta bi bili benefiti kako za učenike tako i za obrazovni sistem Republike Srbije, odnosno kao bi se ovakav način izučavanja IKT u osnovnoj školi ispoljio u školovanju budućih srednjoškolaca? Informacione tehnologije su našle primenu u svim sferama života. Treba znati zakone plovidbe po ogromnom okeanu raspoloživih informacija i imati određenu kulturu za izbor potrebne informacije. Problem informatičke pismenosti mladih je od velike važnosti. Za mlade ljude, informacione tehnologije pružaju pristup informacijama i samim tim znanju, pružaju potpuno nove mogućnosti za sticanje znanja koja su praktične vrednosti svetske kulture. Drugim rečima, formiranje informatičke kulture mlade generacije je veoma važan zadatak. Tom obukom treba da se prvenstveno bave škole i sa tim svakako treba krenuti što pre...

Komentara: 2


#   Prokuplje   prosveta  obrazovanje   informatika  Slađana Trajković
@


 

▲ ▼ [+][-]


  • (+4) (-0)

    Miroslav, 13.06.2016.:
    Bravo za koeginicu!

  • (+4) (-0)

    Milan, 15.06.2016.:
    Gledao sam prilog o toj žurci na RTS1. Veoma zanimljiva i lepa ideja! Sve pohvale za originalnost. Pohvale i za ovu profesorku matematike.


[ Dodaj komentar ]