Južna Srbija Info

Razgovor sa Olgom Đorđević: Cilj svakog umetnika je da se nađe rame uz rame sa velikanima

rssBookmark and Share

Niš 27.01.2016. Milica Stojanović, Južna Srbija Info

Olga Đorđević, rođena 1985. u Nišu. Diplomirala i završila postdiplomske studije na Fakultetu umetnosti u Nišu, na odseku Slikarstvo. Samostalno izlagala 20 puta u zemlji (Beograd, Niš, Zemun, Sombor, Pančevo, Kraljevo, Čačak,...).

Razgovor sa Olgom Đorđević: Cilj svakog umetnika je da se nađe rame uz rame sa velikanima

Olga je učestvovala na preko 150 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Takođe u radu više od 40 likovnih kolonija i simpozijuma u zemlji i inostranstvu (Austrija, Turska, Rumunija, Bugarska, BiH, Crna Gora, Makedonija,...). Živi i stvara u Nišu...

Da li su roditelji i na koji način uticali na to da krenete umetničkim stopama? Šta je presudilo u vašem izboru?

-Kod mene je specifičan slučaj jer ja potičem iz umetničke sredine, prema tome kod mene su presudni uticaji sredine. Da nisam pokazala talenat za crtanje, najverovatnije da se ne bih bavila ovom profesijom, već bi svoja interesovanja usmerila u nešto drugo.

Gde pronalazite inspiraciju?

-Kako su umetnici različiti od običnog sveta, pa su samim tim uglavnom senzibilne osobe, na nas dosta utiču sva zbivanja koja se dešavaju oko nas. Mene lično inspiriše atmosfera prostora u kome se nalazim, u kom boravim, boje, zvuci, emocije, vreme i ljudi s kojima se nalazim u tom trenutku.

Kad ste imali svoju prvu samostalnu izložbu?

-Iako sam od najranijeg perioda crtala, slikala, a da kažem i kasnije tokom perioda studija dosta radila i trudila se da dam uvek svoj maksimum, nisam se osećala spremnom da izlažem ranije pre zavrsetka postdiplomskih studija. Svoju prvu samostalnu izložbu sam napravila 2011. godine koja je ujedno i bila odbrana mog magistarskog rada.

Kakav je utisak ostavila ta izložba?

-Prva samostalna izlozba je presudna za umetnika jer je doživljava kao prvu ljubav - ako je dobrog odziva pozitivno će delovati na karijeru, a opet ako je loše procenjena imaće itekako posledica.

Koja je slika u vašem dosadašnjem radu nezaboravna, drugačija, specifična...?

-Vrlo je teško autoru da odabere i oceni sam svoje slike, te da kaže kako je neka uspešnija ili posebnija od druge. Međutim, uvek postoji neko delo koje je umetniku iz samo njemu poznatih razloga draže od drugih dela. Moguće je da se radi o tome da postoji neka emocija sačuvana u slici koja i dalje deluje potpuno magnetično na autora, ili možda asocijacija na neki trenutak i sećanje, šta bi bilo - kad bi bilo... Ko zna?

Kakva je domaća publika u poređenju sa, da kažem, inostranom?

-U svakom gradu je uvek situacija drugačija. Gotovo nepisano pravilo je da manjoj sredini su izložbe kao svojevrsni kulturni dogadjaji zanimljivije od publike u velikim gradovima, koja je ipak navikla na izložbe. Medjutim, kulturni zivot Zapadne Evrope je bolji jer su ti ljudi pre svega zadovoljili svoje egzistencijalne potrebe pa sada sasvim lagodno mogu se posvetiti estetskim uživanjima. Domaćoj publici je drago da vide mladog autora koji je iz Srbije, a s druge strane, van zemlje budete interesantni kao strani autor. Do sad nisam naišla na loš prijem ili kritiku publike.

Najveća profesionalna satisfakcija u dosadašnjem stvaralaštvu?

-Svaka pozitivna kritika znači odobravanje i samopotvrdjivanje autoru. To je signal da ste na dobrom putu, i jako utiče na stvaralaštvo i dalji razvoj karijere. Nagrada je svakako potvrda kvaliteta. Eto, mogu spomenuti to da sam do sad dobijala nagrade u Japanu, Kanadi, Norveškoj i ove godine Laureat Sava Dećanac u Leposaviću na Kosovu i Metohiji za izuzetan doprinos u širenju kulture i umetnosti u našoj južnoj pokrajini.

Da li je bilo odricanja, i u kojoj meri?

Naš poziv je pun odricanja jer onog trenutka kada smo se opredelili za umetnost bili smo svesni kakvu žrtvu činimo. Za žene je još teže nego za muškarce jer u stvaranju karijere trpe ostali elementi života. Najviše majčinstvo.

Kako doživljavate svoj poziv? Kakav je odnos prema umetnosti i kako žive umetnici?

-Nažalost, naša zemlja je jako siromašna i na rubu egzistencije, pa je samim tim i kultura dosta marginalizovana. Umetnici su naterani da se snalaze kako ko ume i može. Neki rade u prosveti neki u drugim institucijama kulture, neki opet se snalaze da bi mogli da se posvete svojoj prvobitnoj ljubavi. Najslabije se prodaju slike, i tržiste je u inostranstvu.Kakav je vaš odnos prema slici kao mediju izražavanja?

-To je stvar afiniteta. Nekome je bliskija slika nekome skulptura nekome grafika. To zavisi od autora do autora.

Po čemu se izdvajate, šta je karakteristično za vas i vaše stvaralaštvo?

-Haha, ovo pitanje je najomiljenije svakom slikaru. Trudim se da imam svoje mesto u savremenoj likovnoj sceni ne samo Srbije već i šire. Svi IZMI su već izmišljeni u XX veku i time je tačka stavljena na novitete. Trudim se da umetnost ne svedem na larpurlartizam, već da slike žive svoj život kroz svoju priču i razvijaju se zajedno sa sazrevanjem umetnika kao posebni entiteti.

Likovne kolonije, Foto: butua.com

Ko je u umetničkom smislu najviše uticao na vas?

-Paul Kle je po meni svojevrsni fenomen, i slobodno mogu reći najuticajniji umetnik XX veka. Kako se u svom slikarskom postupku bavim istraživanjem materije, izvesnu sličnost sam pronašla u Enformelu.

Kad bi pustili mašti na volju, koji je to umetnik sa kojim bi izlagala? Da li bi ti bio Paul Kle?

-Eh, cilj svakog umetnika je da se njegova dela nađu rame uz rame s velikanima svetske likovne umetnosti u muzejima i galerijama. Zaista ne mogu reći s kim sve ne bih volela da izlažem jer je spisak predugačak.

Planovi, izložbe?

-U planu su dve samostalne izložbe, u Nišu u galeriji Srbija i u Beogradu u Galeriji na Kosančićevom vencu (galerija Beograd). Inače već duže vreme sam prisutna na inostranim izložbama, u Evropi, Aziji i Severnoj Americi.

Nešto za kraj?

-Najbitnija je podrska porodice. Ako je nema, sav trud pada u vodu.

Komentara: 0


#   Niš   slikar   intervju   Crna Gora   Milica Stojanović   Smart grupa   Olga Đorđević
@


 


[ Dodaj komentar ]