Jastrebac: planina breza, netaknuta priroda

Po ovome ili po nečem drugom, tek planina Jastrebac spada u jednu od najšumovitijih i biljnim vrstama najbogatijih planina ne samo u Srbiji već i na Balkanu.

Prostire se između Niša, Aleksinca, Kruševca i Prokuplja, a oivičena je rekama Rasinom, Južnom Moravom i Toplicom. Sastoji se od dva masiva, Velikog i Malog Jastrepca. Najviši vrhovi su Velika Đulica (1.492 metra), zatim Pogled (1.481), pa Zmajevac i Bela stena sa 1.313, odnosno 1.257 metara visine.

Ovo je veoma stara planina. Postojala je još u tercijaru, vremenskom periodu koji se meri od izumiranja dinosaurusa pre otprilike 65 miliona godina, pa do početka poslednjeg ledenog doba (kvartala) pre 1,8 miliona godina. U to doba uzdizala se iz tercijarnog mora kao ostrvo, a kasnije, u vreme nastajanja Alpa, Karpata i Dinarida, dogodile su se neke bitne promene koje su formirale izgled kakav ima i danas. Malo se izdigao središnji deo, a severni i južni su se spustili.

Jastrebac nije samo najšumo – vitija već i  jedna od planina sa najviše vode na ovom delu Balkana. Gotovo niz svaku vododerinu teče potok. Neki nastaju od nekoliko izvora, drugi od hladnih kladenaca koji prelivaju i usred leta. Tek u podnožju planine, gde postaju nešto veći, potoci i rečice dobijaju stanovnike. Rakove i potočne pegave pastrmke, što govori o čisto – ći ovih voda. Bilo je na ovim mnogobrojnim rekama i ispirača zlata, jer u predanju stoji da posle Peka u istočnoj Srbiji, vode Jastrepca kotrljaju najviše zlatnog grumenja. Ali, to je daleka prošlost. Toga se retko sećaju čak i najstariji stanovnici podjastrebačkih opustelih 

Livade, pašnjaci i proplanci s proleća liče na cvetne tepihe izatkane od belih, žutih, plavih, ljubičastih, crvenih cvetova, planinske ljubičice, jaglička, đurđevka, zvončice, maslačka, bele rade…

Mnogo je i samoniklog jestivog bilja – sremuša, maslačka, divljih jagoda, divljeg zelja, kiseljaka, ali i divljih krušaka, trešanja i jabuka, kao i gotovo svih vrsta jestivih gljiva. Planina je bogata pre svega listopadnim drvećem, ali ima i četinara. Po lepoti izdvajaju se rezervati belih breza, a ljubitelji šuma ostaju zadivljeni pred kao strela pravim, glatkim i „do neba” visokim stablima bukvi. A te šume stanište su vukova, divljih svinja, jelena, srndaća, lisica, zečeva. Veverica ima toliko da stanovnici sela po obodu muku muče kako da sačuvaju orahe od njih.

agroinfotel.net, Tekst: Ognjan Radulović