Protesti „Protiv diktature“ od sada u tri kolone

Na osnovu svih činjenica, analize komunikacije članova zatvorenih fejsbuk grupa povezanih sa protestima, ali i razgovora koje su novinari Insajdera imali sa učesnicima protesta, moguće je zaključiti da je pad interesovanja za proteste posledica činjenice da se iz mase demonstranata u početku nisu javno i jasno identifikovali ciljevi, niti organizatori, pa čak ni glasnogovornici, piše Insajder.

Pad posećenosti protestima, ali i unutrašnja neslaganja oko strategije budućeg delovanja, doveli su do toga da se iz grupe neformalnih organizatora  izdvoje nekoliko neformalnih grupa koje u narednom periodu planiraju da nastave da organizuju sopstvene akcije.

Za sada tri grupe

Prema analizi Insajdera, iz prvobitne grupe neformalnih organizatora  izdvojile su se tri neformalne grupe. Ove grupe spore se oko tri strateške tačke daljeg nastavka protestnih aktivnosti: odnos prema svakodnevnim protestima, odnos prema opoziciji, i odnos prema političkim i socio-ekonomskim zahtevima demonstranata.

Jedna grupa smatra da protesti treba da se nastave svakodnevno uprkos tome što je sve manji broj ljudi na ulicama. Takođe, članovi te grupe smatraju da je potrebna saradnja sa predstavnicima opozicije, ali i konkretizacija sedam političkih i socio-ekonomskih zahteva koji su prethodno dogovoreni. Oni se posebno protive socio-ekonomskom delu zahteva i saradnji studenata i radnika. Ova grupa trenutno ima kontrolu nad fejsbuk stranicom i imejlom adresom „Protiv diktature“.

Druga grupa neformalnih organizatora smatra da je „protestna faza izražavanja nezadovoljstva“ prošla i da inicijative koje predvode stotinak ljudi na ulicama više nemaju legitimitet. Ova grupa smatra da energija ne treba da se rasipa na svakodnevnim slabo posećenim protestima, već da je u narednom periodu potrebno strateško osmišljavanje konkretnih akcija koje mogu da mobilišu veći broj ljudi. Oni se protive i direktnoj saradnji sa opozicijom, jer smatraju da su protesti od početka bili protiv saradnje sa svim postojećim strankama koje smatraju odgovornim za kreiranje trenutne političko-ekonomske situacije u zemlji.

Takođe, ova grupa insistira da se ostane pri okviru od sedam političkih i socio-ekonomskih zahteva, ali da se u narednom periodu radi na njihovoj detaljnijoj razradi.

Prema saznanjima Insajdera, ova grupa će se i zvanično odvojiti pod neformalnim nazivom „Sedam zahteva“ i u narednom periodu će raditi na povezivanju sa sindikatima i drugim organizacijama „progresivnog karaktera“, kao i na razradi zahteva i organizovanju sopstvenih protestnih akcija.

Ovoj grupi pripada i Sara Nikolić, studentkinja master studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koja je pre dve nedelje u intervjuu Jedan na Jedan rekla da izborni rezultati predstavljaju samo neposredan povod za proteste, dok su pravi razlozi za nezadovoljstvo mnogo širi.

Treća i najmalobrojnija grupa mladih koja se izdvojila iz organizacije studentskih protesta juče je i zvanično objavila da će od sada nastupati pod nazivom „Kulturom protiv diktature“.

Student FDU Gavrilo Vučetić, jedan od članova te grupe građana, izjavio je juče za Insajder.net da su šetnje posle Uskrsa izgubile smisao, kao i da se broj okupljenih smanjio zbog toga što su zahtevi neostvarivi.

Vučetić je najavio da će njihove akcije početi uskoro za par dana, kao i da im cilj da se „sačuva duh protesta od pre Uskrsa“, zbog čega će u narednom periodu insistirati na formulisanju konkretnijih zahteva.

Zahtevi protesta „Protiv diktature“

Protesti u Srbiji su počeli 3. aprila, dan nakon predsedničkih izbora. Demonstranti su tada formulisali i zahteve koji su podeljeni u dve kategorije - prva, koja, kako se navodi, podrazumeva "ukidanje diktature i smenu političke elite na čelu s Aleksandrom Vučićem" i druga - promena ciljeva ekonomske i socijalne politike.