Bez posla 770.000, oko 200.000 nezaposlenih mlađe od 30

On je, međutim, primetio da stopa nezaposlenosti poslednjih meseci stagnira zahvaljujući, između ostalog i sezonskim poslovima.

Ipak, Martinović kaže da su podaci iz juna ove godine nepovoljni s obzirom na starosnu strukturu nezaposlenih.

Od ukupno 770.000 nezaposlenih, naime, 202.000 su mlađi od 30 godina, dok starijih od 50 godina ima oko 200.000.

Oko 32 odsto nezaposlenih čine osobe koje imaju prvi ili drugi stepen stručne spreme, odnosno oni koji su polukvalifikovani ili bez ikakvih kvalifikacija, napomenuo je Martinović i dodao da nešto više od polovine, 54 odsto, čine osobe sa srednjom stručnom spremnom.

Stopa nezaposlenosti mladih između 15 i 24 godine je 50 odsto, dok je mali broj onih koji su na evidenciji nezaposlenih sa visokim obrazovanjem.

Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je znatno viša u odnosu na prosek zemalja EU gde se, iako ona iznosi oko 23 odsto, smatra veoma visokom.

"Ako se u zemljama EU to smatra jako visokim stopom, onda možete misliti koliko je nezaposlenost mladih u Srbiji alarmantna", naveo je Martinović koji je na čelnu funkciju NSZ-a postavljen nedavno.

Poslednjih nekoliko meseci, kaže Martinović, stopa nezaposlenosti u Srbiji ipak stagnira, posebo u odnosu na april 2012. godine kada je ona bila najalarmantnija i iznosila je 26 odsto, oko 4,5 odsto odsto više nego što je danas.

"Pokazatelji su vrlo nepovoljni i ukazuju nam da u budućem periodu posebnu pažnju moramo posvetiti oblasti zapošljavanja", naveo je direktor NSZ-a.

On ukazuje da tržiste rada u Srbiji nije tako pasivno kao što na prvi pogled izgleda, jer je u prvih šest meseci ove godine sa evidencije posao našlo oko 100.000 osoba.

S druge strane, i broj novoprijavljenih na evidenciji je oko 208.000, ali među njima i onih koji su više puta prijavljeni i ođavljeni sa evidencije NSZ, prevashodno usled sezonskih poslova, napomenuo je Martinović.

"Uobičajeno je da je ovo period kada usled sezonskih poslova postoji stagnacija stope nezaposlenosti", naveo je on i dodao da su najtraženiji sezonski poslovi u preradi hrane, hladnjačama, berbi voća i proizvodnji bilja.

Uzimajući u obzir podatke kojima raspolaže NSZ o prijavljenim potrebama za zapošljavanjem, kao i brojem nezaposlenih lica konkretnih obrazovnih profila/zvanja, možemo reći da najlakše i najbrže dolaze do posla, odnosno imaju najveće šanse za zapošljavanje na tržištu rada visokoobrazovani profili iz sledećih oblasti: inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama, diplomirani farmaceuti i stručnjaci za finansije, naveo je Martinović.

Osvrnuvši se na radno zakonodavstvo, Martinović je rekao da se usvajanjem izmenjenog Zakona o radu otišlo nekoliko koraka dalje u približavanju standarima Evropske unije.

Primetio je, međutim, da te izmene ne mogu odmah da se odraze na zapošljavanje u većem obimu, ali će, kako kaže, u velikoj meri uticati na drugačije odnose poslodavaca i zaposlenih i doprineti smanjenju "rada na crno".

On je ocenio da će novousvojene odredbe značajno uticati na drugačiji ambijent, kao i na to da će svaki nezaposleni, bez obzira u kom je životnom dobu i koliko staža ima, moći da nađe mesto na tržištu rada.

Inače, novoimenovani direktor NSZ-a najavljuje da će ta Služba pomno pratiti efekte reformi koje sprovodi vlada, one koje su već sprovedene, ali i one koje su već u fazi sprovođenja, a koje bi sigurno mogle da se pozitivno odraze na povoljniju sliku tržišta rada.

"Ne može se očekivati odmah, u ovom trenutku, ne može to biti tako brzo, ali u godinama koje su ispred nas sigurno da možemo imati dobre pokazatelje koji se od reformi očekuju", rekao je Martinović.

Cilj je, kako je kazao, da se stvori povoljniji ambijent u kome nezaposleni mogu da nađu svoje mesto, što će uticati na smanjenje stope nezaposlenosti.

NSZ planira da uskoro raspiše javne pozive za sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja, najavio je Martinović.

Sredstva, kako kaže, nisu dovoljna da bi se obuhvatio veći broj lica, ali se očekuju i podsticaji lokalnih samouprava.

Od najvećeg značaja je jačanje posredničke uloge NSZ između nezaposlenih lica i poslodavaca, naglasio je Martinović.