Slavica Đukić-Dejanović, ministarka zdravlja: Bez primedbi na moj rad

Da li bi zamena ministarstva značilo da vi ali i SPS niste dobro radili svoj posao?

Ministarstvo zdravlja pripada građanima Srbije, a ne strankama, pa je svejedno ko je na čelu ovog ministarstva. Bitno je da je kompetentan i odgovoran čovek koji zdravstvenu politiku zaista u ovim teškim vremenima sa svojim saradnicima može da izgura na najbolji način, u interesu unapređenja zdravlja građana, a zdravlje nam je urušeno. Građani ne vide ministra zdravlja kao partijsku ličnost već kao najodgovorniju osobu za zdravstvene probleme. Meni je najbitnije kako me građani ocenjuju.

Da li biste pristali da, ako odete sa čela Ministarstva zdravlja, preuzmete neki drugi resor?

Ne osećam se kompetentnom da vodim recimo ministarstvo sporta ili kulture, o kojima se priča. Ja sigurno ne bih mogla da budem kandidat za ministarstva u kojima nemam stručno obrazovanje i životnu zainteresovanost.

Da li pacijenti imaju bolju zdravstvenu zaštitu sada nego pre godinu dana kada ste došli na funkciju ministra?

Zdravstveni sistem je uređeniji, i to u onim segmentima koji više znače za duže staze nego što sam pacijent trenutno oseća veći boljitak. Usmerenje nam je bilo da prvo obezbedimo 531 lek koji nije mogao da se nabavi jer nije imao cenu. Onda smo gledali šta ćemo sa dugovima u zdravstvu, pa isplanirali uvođenje centralizovane javne nabavke kako bi se napravile uštede i uveli jedan antikoruptivni model nabavljanja svega onoga što je potrebno zdravstvu u Srbiji. Radili smo na izjednačavanju privatnih i državnih apoteka kako bismo uvodili konkurenciju i olakšali pacijentu da lakše iskoristi recept i dođe do leka. Deblokirali smo ogromnu sumu novca koja od 2008. stoji, a namenjena je za rekonstrukciju četiri klinička centra.

Ali rekonstrukcija kliničkih centara tapka u mestu?

Sledeće sedmice potpisujemo ugovor sa firmom koja je na tenderu prošla za radove na KC Niš, tako da će rekonstrukcija te bolnice početi još tokom leta. Pojavila se italijanska firma po standardima koje je donela Evropska investiciona banka, i koja je tu vrlo striktna. Svaki korak za izbor izvođača se kontroliše. Naravno da će biti nezadovoljnih, i to će biti svi oni koji nisu prošli na tenderu. Firma koja je dobila posao bila je najjeftinija, i to za čak 20 miliona evra od onih koji su bili najskuplji. Pri kraju je završetak projekata koji su se godinama radili, tako da će krajem ove i početkom sledeće godine u sva četiri klinička centra otpočeti radovi. Svi se žalimo kako nema kvalitetnog prostora, a novac je od 2008. prosto stajao i nije bio korišćen. Samo su sredstva za projekte bila iskorišćena.

Potrošeno je 10 miliona evra, rezultati nisu postignuti, a odgovorni nisu kažnjeni. Šta ćete uraditi?

Unapred je dat novac, a projekti nisu bili gotovi. To je bio najveći deo problema. Ja ne mogu da se bavim istragama, ali ako inspekcijske službe nešto ustanove, Ministarstvo napiše odgovarajući dokument MUP-u i tužilaštvu i oni rade svoj posao.

Govorili ste da Beogradu nedostaju bolnice. Da li se zalažete za to da se kupi privatni Beogradski KBC?

Tačno je da Beogradu nedostaju prostorni kapaciteti. Ekonomska i stručna računica treba da pokaže da li je dobro uzeti taj prostor koji više ne pripada pojedincu već bankama, ali o tome ne odlučuje ministarstvo ili RFZO. To su krupne investicije koje se moraju izneti vladi.

Da li je normalno da pacijent dođe u bolnicu zbog jednog banalnog problema i da dobije klostridiju, bakteriju od koje umre?

Ove bakterije ima u svim bolnicama. Kada neko dugo uzima antibiotike, leži u bolnici i ima pad otpornosti organizma, njega mogu „oboriti” i određene bolničke bakterije. Naše sugestije su da bolničko lečenje mora da bude što kraće, da mora da se vodi računa kod starijih osoba o preoperativnoj pripremi i da se ne daju dugo antibiotici. Ova bakterija postoji i u Americi i zemljama EU, nismo mi izuzetak. To što se do sada nije govorilo o bolničkim infekcijama, bio je znak da neko nije dobro radio svoj posao. Sada otvoreno pričamo o tome. Ljudi su i ranije umirali od bolničkih infekcija. Imamo saznanja da je u nekim bolnicama gde je bilo ove bakterije došlo do prekršaja i pokrenuti su postupci protiv odgovornih.

Kako da se još štedi kada pacijenti trenutno dosta toga plaćaju iz svog džepa, u bolnicama nema reagenasa za neke analize, a mnogi ne mogu da dočekaju određene preglede?

Tačno je da se izdvaja 260 evra po glavi stanovnika za zdravstvo. Ali svako od nas uđe u apoteku i kupi lek bez recepta, ide kod privatnog lekara... Kada se ta suma izračuna to je mnogo više od 260 evra. Zbog toga smo uspostavili nacionalni zdravstveni račun, da bismo imali uvid u sve finansijske tokove. To će nam dati mogućnost da planiramo sve na adekvatniji način.

-----------------------------------------------------------------------------

Zašto se liste čekanja i dalje ne smanjuju, posebno one za operacije katarakte i snimanja na magnetnoj rezonanci...?

Negde su se liste smanjile, recimo za operacije kuka, gde se čeka do dva meseca. Dugo se negde čeka na kardiovaskularne operacije, posebno u Institutu „Dedinje”. Pravilo je da neko ne sme biti na listi čekanja ukoliko mu se pogoršava zdravstveno stanje. Lista čekanja ima i iz nehata, recimo za operacije katarakte. Analizirali smo zašto se na tu intervenciju čeka, kada imamo dovoljno kadrova i prostor, odnosno 17 bolnica. Kada su nabavljena sočiva za tu intervenciju, rečeno je da nedostaju neki dodatni elementi pa operacija nije mogla da se uradi, što može da asocira da se pravio teren za privatne oftalmološke hirurške intervencije. Nisam ulazila u to, ali smo rešili da će se centralizovanim nabavkama uzimati čitav komplet neophodnih sredstava za operacije katarakte pa neće biti izgovora. Obećavam da će te liste čekanja u 2014. biti rešene.