Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Novaković: Umesto stručnjaka, slušamo voajere sa kratkoročnim rešenjima

rssBookmark and Share

Niš 22.09.2016. Z.S. Južna Srbija Info

Privredni rast i inovativnost su značajni, složeni i međusobno povezani ekonomski fenomeni, i kao takvi, predmet su intenzivnog izučavanja i razrade ekonomske teorije i prakse, govori Igor Novaković u svom drugom doktoratu i poručuje kako da Niš napravi pozitivan zaokret u političko - privrednom odnosu.

Prof. dr Igor Novaković
Prof. dr Igor Novaković

Privredni rast je pojava koja oslikava i objedinjuje sve procese, radnje i aktivnosti koje se dešavaju u privredi, ali i šire, u društvu. Veliko je nerazumevanje ove oblasti u politici jer ne slušamo stručnjake, nego voajere u politici. Politika traži stručnog čoveka u ovoj oblasti i njega među političarima nema. Tražio sam rešenja za svoj Grad i potvrdio stara uverenja ali i stvorio nova. Sada tačno znam sve potrebe ovog Grada i načine da ih ostvarim.

A u tom istraživanju se pojavila mogućnost da još jednom doktoriram. Možda da bi se i razlikovao od gomile doktora sa kupljenim diplomama na trafici u Brčkom ili Sofiji.
    
Politički život u gradu ovoga časa nije nimalo jednostavan. Neki zaokret, očigledno mora da se napravi, koji?

Političari, za razliku od privrednika, prave politički proizvod koji u ovom trenutku ne daje adekvatne rezultate. Od politike je ostao marketing, zasnovan na pojavljivanju u lokalnim medijima. Rešavaju se problemi koji su najprostiji. Krupni, bazični problemi stoje po strani. Čeka se da ih reši Vlada RS. Vlada može da pomogne, ali ako imamo pripremljene projekte. Drugim rečima vlast u Nišu treba  hitno da promeni osnovni politički dokument – Strategiju razvoja grada. Iz Strategije će proisteći put koji treba slediti, odnosno ciljevi iz kojih će se roditi projekti.

Umesto Strategije menjamo Statut. Imao sam uvid u nacrt novog Statuta Grada. Ovakav nacrt promene Statuta grada je i protivzakonit i vodi centralizaciji u eri decentralizacije u modernom svetu. Ne postoji ta ljudska hobotnica koja će sve nadležnosti preneti na sebe i uspešno ih obavljati.

Dijagnoza?
    
- Neznanje, obmana, lična promocija lažnih vrednosti i mediokriteta. Kad mediokritet dodje do funkcije, to je jasna poruka da svako može da bude funkcioner. Bez kritičkog javnog mnjenja, bez promene izbornog sistema, na lokalu ćemo biti vodjeni Domanovićevim vodjama. Ti ljudi nisu svesni da će im se, ukoliko nastave ovako da rade, sve vratiti kao bumerang. Oni ne potkopavaju budućnost vama i vašoj deci, nego i sebi i svojoj deci. Budućnost, svoju i svoje dece bi trebalo da prpuste onima koji znaju. Odlažemo to, iz izbora u izbore. Posle odlaganja problema stići će naplata dugova.

Iz neznanja njihova rešenja su kratkoročna. Rešenja ne smeju biti kratkog daha, već strateška i dugoročna. Ne smeju biti od danas do sutra, da se pokrpe rupe dok su na vlasti, već moraju biti na duge staze, bez obzira ko tada bude vlast. Tako se radi za građane, a ne za sebe.
            
Želim da građanima kažem istinu jer ovakvo uljuljkivanje može sve nas kroz vrlo kratko vreme da odvede na dno iz kojeg se nećemo izvući jer smo sve što smo imali potrošili, a više nemamo ni gde da se pozajmljujemo.

Smatram da je strateška analiza stanja potrebna odmah i sada. Analiza koja bi uočila sve slabosti i predočila mogućnosti, koja bi nam ukazala na raskorak između naših stremljenja i mogućih dostignuća.

Spreman sam i da pomognem volonterski da se to uradi. Znam koliko nam je to potrebno. Znam i da je ranije Grad vodila grupa ljudi u okviru Saveta za razvoj Grada Niša. Izvršna vlast je to samo pretvarala u delo. 

Šta to u prevodu gospodine Novakoviću znači? Da li imate viziju kako bi to trebalo učiniti?
    
 – Pa upravo o tome vam i govorim. Dijagnozu bolesti imamo, a sada bolest treba lečiti. Nova Strategija razvoja grada je prvi lek. Nama je, pre svega, potreban SISTEM, zato što imamo poremećenu strukturu kapitala. Metaforički, mi imamo hale od 2000 kvadrata, sa 2 mašine u njima i bez para na računu. 

Potrebno nam je NOVO PLANIRANjE, NOVA ORGANIZACIJA, drugačija KADROVSKA STRUKTURA i mnogo bolja KONTROLA.

U sistemskoj analizi koja bi prethodilaizradi nove Strategije razvoja Grada prvo što bismo uočili je da Niš više nije industrijski grad, da mi sada praktično ništa ne proizvodimo, a da smo potrošnju povećali.

Pokazalo bi se da imamo više kuća nego domaćinstava. Da imamo veći mortalitet od nataliteta. Da imamo omladinu čiji problem rešavamo tako što im damo pasoš u ruke i pošaljemo ih u svet. A onda nam deca, kada se snađu u svetu, šalju novac koji mi trošimo, ne proizvodeći i dalje ništa. Da li je to smisao opstanka i šansa za napredak?

Mi smo napravili lokalnu samoupravu koji liči na Trabant – ima 2000 kubika (broj radnika u lokalnoj samoupravi), troši 20 litara na 100 km (plate zaposlenih), ide 10 km na sat (produktivnost) i stalno se kvari. Nama je potreban Tesla auto koja ima 1000 kubika, troši 3 l na 100 km i ide 200 na sat.


            
Rešenje?

Strategija razvoja grada, zasnovana na postojećem stanju, broj jedan. Moja ideja je – da se što više novca ulaže u proizvodnju. U ovoj fazi – u pripremu zemljišta za grinfild investicije . Da prestanemo da gradimo hale i sale, jer nam je pre toga potrebnije da jedemo i živimo.

Oživljavanje koncepta primarne poljoprivredne proizvodnje je jedna od mojih ideja.

Ja taj projekat već imam gotov. On podrazumeva učešće lokalne samouprave sa 5%, države sa 10% i EU sa 85%. Druga faza podrazumeva ulaganje od 10 000 eura u domaćinstvo koje se odluči na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a novac bi se vraćao kroz 4 godine. U trećoj fazi imamo sekundarne ili tercijalne proizvode.

Građanima želim da omogućim da najpre ostvare osnovno pravo, pravo na rad. Pa da im onda proklamujemo sva ostala prava – na obrazovanje, na zdravstvenu ili socijalnu zaštitu. Uzimanje kredita treba zaustaviti. Kao i reprogramiranje dugova. 

Proizvodnja je prioritet svih prioriteta. Ako ne angažujemo sve proizvodne kapacitete stvorićemo obaveze i za nerođenu decu. A to možemo da uradimo samo ukoliko angažujemo pametne i obrazovane, stručne ljude koji će organizovati proces proizvodnje, a ne one koji na značajna, strateška mesta dolaze po političkoj liniji
    
U mom drugom doktoratu je izvršena matematička kvantifikacija i ekonomska interpretacija najvažnijih odnosa u okviru proizvodnih procesa. Pomoću proizvodne funkcije u disertaciji je istraženo kako promena faktora proizvodnje utiče na kretanje proizvodnje, kao i uticaj tehnoloških promena na rast proizvodnje kroz podizanje efikasnosti upotrebe faktora proizvodnje. Empirijskom analizom modela uslovne konvergencije utvrđeno da privrede rastu brže kada su dalje od svog ravnotežnog stanja, kao i da brzina konvergencije ne zavisi samo od inicijalnog nivoa privredne razvijenosti zemalja, već i od drugih faktora poput, vladavine prava, sklonosti štednji i inovativnosti. Time je dokazana osnovna hipoteza o pozitivnom i značajnom uticaju inovacija na privredni rast i brzinu konvergencije među privredama različitog inicijalnog nivoa razvijenosti. Iz toga je apsolutno jasno, koliko nam je potreban Naučno – tehnološki park „TEHNIS“. Da nam ne dovode investitore sa načinom proizvodnje iz ranog srednjeg veka. Da u TEHNIS-u stvaramo inovativne proizvode za sektor naših malih i srednjih preduzeća. Da prodajemo znanje. Da budemo centar inovacija u Srbiji. Da iz budžeta republike tražimo pomoć da ga izgradimo, da iz budžeta Grada tražimo da se značajno uvećaju pozicije za istraživanje i razvoj i za lokalnu samoupravu i Univerzitet i privredu i nevladin sektor.

Projekat Naučno – tehnološkog parka „TEHNIS“ (TEHNIS) je urađen i usvojen od stane Vlade Republike Srbije 23.jula 2009. godine. Tim projektom predviđena je: tehnološka i industrijsko – komercijalna zona, slobodna carinska zona, inkubator centar uz prateće sadržaje (škole i fakulteti, studentski dom, dom zdravlja, dečije obdanište, utovarno pretovarni terminal) i drugi prateći sadržaji (nauke, sporta, zabave i ugostiteljstva). 

Iako je u to vreme pompezno najavljivan od strane gradskih vlasti, taj projekat ni dan danas nije realizovan. Za to vreme, država je finansirala izgradnju potpuno novog tehnološkog parka u Beograd, na Zvezdari. Napravljena je savremena zgrada iz temelja, sa svom pratećom infrastrukturom, a otvaranje centra su pratile i zvanice iz državnog vrha, u društvu ministara i ambasadora. Park je podignut uz podršku države, grada Beograda i Ministartsva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u njemu već funcioniše nekoliko start-up kompanija. Uverite se i sami na portalu www.ntpark.rs.

Tražim odgovore na sledeća pitanja:

    - Da li se od projekta odustalo zato što je iz prethodnog mandata, pa kao takav ne valja?

    - Da li mi imamo demografski potencijal za još jednu JURU i JOHNSON? 

Ja sam siguran da nemamo, u šta se možete uveriti uvidom u Godišnji statistički izveštaj grada Niša, gde se jasno vidi da mi nemamo radnu snagu od 15 do 30 godina koja je sposobna da stoji na nogama 12 sati dnevno i obavlja proste fizičke poslove, o čemu sam već govorio.
            
Naučno – tehnološki park „TEHNIS“, ima potencijal da postane osnova privrednog razvoja našeg grada.

Taj potencijal se ogleda kroz:

Razvoj Brownfield investicija.

Postoje investitori koji su već izrazili interesovanje za upošljavanje kapaciteta, ali zbog loših odluka Grada, neodlučnosti i nestručnosti gradskih struktura, svi pregovori su bili pauzirani i čekaju neko bolje vreme.

Motor razvoja “Research and Development” za privredu regiona Jedino znanje i inovacije mogu da dovedu do povećanja BDP-a

Prilika i mesto gde ćemo zadržati najbolje studente

Besplatan prostor svim IT kompanijma, kojih u gradu ima preko 60. Pored smanjenja troškova, jedna od krucijalnih stvari kada je IT industrija u pitanju je zajednički rad i udruživanje znanja. Na taj način se povećava produktivnost i potencijal cele industrijske grane. Izvoz Software-a u Srbiji je veći od izvoza malina. Razmislite o tome!


    
Na kraju?

Zaključke izvucite sami. Sve što sam vam rekao je u najboljem interesu Grada, nije usmereno ni protiv koga, nije ni politička promocija, već zrelo promišljanje nekog ko bi voleo da mu i sledeće generacije žive u Nišu.

 

Komentara: 3


#   Niš   mladi  privreda  investicije   Igor Novaković   politika  doktorat  BDP  odliv mozgova  Niš
@redinmind @


 

▲ ▼ [+][-]


  • (+3) (-2)

    Miroslav, 23.09.2016.:
    Prijatelju imao si priliku i ti si bio voajer.

  • (+3) (-1)

    rade, 23.09.2016.:
    Nislije i razvoj... hahahah.. Grad sa najvecim brojem beogradskih poltrona u Srbiji...

  • (+4) (-0)

    rade, 23.09.2016.:
    Nislije imaju svoje ja samo kad kazu JA HOCU BUREK....


[ Dodaj komentar ]