Blog

Niš je zahvatila ista autoimuna bolest kao i većinu gradova u Srbiji – imamo taj neprijatan osećaj da se svi međusobno znamo i da se apsolutno ništa novo neće dogoditi... nikada.

Svaki razuman čovek strepi od budućnosti. Neizvesno je to. Ne znaš šta će te snaći.

Poštovani profesori srpskoga jezika i drugi uvaženi članovi Društva za srpski jezik,

Izbori su bili, a na izborima, sablje, pištolji, arapski at...! Pardon! Golema greška.

Dođe vreme da se svodi bilans. Izbori samo što nisu. Videli smo ko je za budućnost, ko opet naginje prošlosti, a za sadašnjost izgleda niko nije. Ovo što sada imamo, nikome ne služi na ponos!

S nestrpljenjem iščekujemo 24. april tekuće 2016. godine. Da se reši konačno kojim će putem ići Srbija. Hoće li u prošlost, ili, nadajmo se, u budućnost?

Svakim danom sve više napredujemo. Ka danu izbora, razume se. Dan D za narod Srbije. Kao da će se nešto promeniti!

U punom nadahnuću, govorljiv kao i uvek, praćen aplauzima i ovacijama kao i uvek, premijer Aleksandar Vučić reče ponosno za govornicom u hali Čair da nije dozvolio da niko iz Niša govori na konvenciji SNS-a u Nišu!

Ne znam tačno koliko nam dobro ide, ali svakako me je sramota. Mislim zato što je mnogo dobro. A one koji su doprineli da bude ovoliko dobro, njih pogotovu treba da je sramota.

Uz 28. jun 1914. kada je izvršen Sarajevski atentat ovaj datum, odnosno, događaj se smatra za najvažnijim u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji 20. veka.