Osvrt: Atentati, padanje u nesvest, svečana otvaranja...

Jedino da pređemo u neku od stranaka na vlasti. Mi koji još uvek nismo potpisali pristupnicu nekoj takvoj usrećiteljskoj i dobitnoj kombinaciji. Najbolje ipak pristupiti onoj vodećoj. Tu je ključ uspeha. Što su razumele stotine hiljada oduševljenih fanova. Mislim da se to tako naziva? Što je manje stanovnika države Srbije, zbog povećane smrtnosti i neprekidnog iseljavanja, utoliko više preostali i preživeli pristupaju vodećoj stranci na vlasti! Čak i dojučerašnji zakleti politički neprijatelji i protivnici listom prelaze u redove Naprednjaka. Ponegde i celokupno članstvo do juče opozicionih stranaka. Odjednom im se prosvetlilo! A progledali i Naprednjaci. Čim jedan opozicioni funkcioner preleti na naprednjačku stranu, odmah dobije funkciju. Da li je ova praksa prvi put u istoriji Srbije, ne znam, ali znam da ovako nečeg više nigde nema. Barem ne u Evropi koja nema alternativu!

I dalje smo svedoci padanja u nesvest u televizijskim studijima. Ista lica, večito. Glavni glumac, nazovi novinar - voditelj emisije, koji po pravilu učestvuje u monologu umesto u dijalogu, pa čak i da nije to onaj „unutrašnji dijalog o Kosovu“, verovatno isti aplauderi u pozadini. Trebalo bi da kamera „zumbira“ te oduševljene, mlade snage koje pljeskaju na svaki mig govornika, hoću reći ugovoreni signal reditelja prenosa. Tek bi „zumbiranjem“ kamere znali da li uvek ista lica sede u studiju. Bilo kako bilo, tek neko se onesvesti usred emisije. Ne znamo od čega. Da li od gladi? Sumnjam da neko gladuje u Srbiji. Nije ni od bolesti. Ipak je reč o mladim ljudima, dakle, verovatno o zdravim. Ipak je posredi prevelika napetost zbog važnosti događaja. Ogromno uzbuđenje zavlada. Treba saslušati nebrojene ekonomske pokazatelje, dugoročne planove, perfidne postupke unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja koji svom silom koče naš nezaustavljivi napredak. Ali, ne mogu da spreče. Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujemo, pa se stidimo koliko nam dobro ide. Najviše su posramljeni mladi, obrazovani građani Srbije, pa glavom bez obzira beže u svet da bi proneli vesti o nezaustavljivom ekonomskom rastu Srbije i o svim ostalim, nebrojenim dostignućima!

Svakodnevna svečana otvaranja, presecanje vrpce, kamere, izveštači, oduševljeni narod, dokaz su istinitosti prethodnih navoda. I ništa nas ne može sprečiti na tom putu. „Mi put svoj znamo...“ Jasno ko dan. Džaba atentati; kamenice, skriveno oružje, Bentli... Ako nam išta bude došlo glave, biće to mangupi u sopstvenim redovima! Reče drug Lenjin. A kao što rekosmo, na Zapadu ništa novo, a za Srbiju ne pitaj!

Miodrag Tasić

Aleksinačke vesti