Usled brojnih nepravilnosti, uskoro sledi izmena zakona o izvršiteljima

Kuburović je za RTS kazala da očekuje da će predlog zakona stići u Skupštinu Srbije u prvoj polovini 2019. godine.

Ona je kazala da se zakon menja zbog toga što su uočene nepravilnosti od donošenja aktuelnog zakona 2015. godine.

Dodala je da se tokom rada radne grupe iskristalisalo dosta novih spornih pitanja koje treba rešiti i da je cilj uklopiti različite interese.

"Radimo na ujednačavanju sudske prakse zato što smo ustanovili da izvršitelji na područjima različitih apelacija različito postupaju, da sudovi različito postupaju, da je često nejasno šta je to nepravilan akt koji donosi izvršitelj", rekla je Kuburović.

Dodala je da je novina u predlogu zakona uvođenje e-aukcije, jer se ustanovilo da kod prodaje nekretnina ima najviše nedostataka i nepravilnosti.

"Kroz uvođenje e-aukcije, prakse koja postoji i EU, imaćemo transparentan proces, omogućićemo svim zainteresovanima da učestvuju i informacije će biti zaštićene", rekla je ona.

Upitana da li postoji mogućnost da zakon onemogući oduzimanje nekretnine zbog duga, Kuburović je odgovorila da se i ta inicijativa razmatra i da veruje da će se naći neko kompromisno rešenje.

"Ali ono što je bitno da se mora voditi računa o načelu srazmere koji i dan danas jeste kroz zakon propisan kao jedno od osnovnih načela. U praksi se pokazalo da se prodaju nepokretnosti, ali i imovina veće vrednosti od potraživanja, tako da je to jedan od razloga zbog kog treba da se preispita i da se na odgovarajući način načelo srazmere zaštiti", rekla je Kuburović.

Široka ovlašćenja javnih izvršitelja

Podsetimo da je od uvođenja instituta javnog izvršitelja u pravni sistem Srbije, 2012. godine, bilo dosta polemike i problema, nezadovoljstva građana.

Izmena Zakona 2016. godine je trebala da unapredi ovu oblast, ali su izvršitelji dobili šira ovlašćenja. Takođe, mnogi od njih se nisu libili da naplate svoje "usluge" po skupim tarifama, pa su se neki od njih basnoslovno bogatili. Primer je slučaj izvršitelja Miljana Trajkovića iz Niša koji je za 2 godine inkasirao više od 2 miliona evra.

Ni drugi izvršitelji se neće odreći lake zarade, pa se tako viši naplata troškova pošte od skoro 2000 dinara, koliko uzimaju i za uslugu pribavljanja informacija od državnih organa, iako ove usluge nisu vršili, ili su im troškovi bili manji od stotinak dinara. Zbog toga su građani za dug od 5 000 dinara često bili terećeni iznosom od skoro 40 000 dinara. U jednom slučaju restitucije izvršitelj je sebi odredio naknadu od 400 000 dinara.

Neki sudovi su osporavali ovakvu praksu i poništavali rešenja izvršitelja, međutim, u praksi veoma neusaglašeno.

U drugm slučajevima reagovali su građani i sprečavali iseljenja, kao u slučaju Olivere Tanasković sa decom.

Izvršitelje ne interesuje ni pravni osnov, pa su tako iselili bračni par Petrović iz stana koje su oni otkupili, ali je neki manji iznos bio osporen. Njima je izvršitelj promenio bravu na stanu dok su oni bili odsutni.

Novi Zakon o sprečavanju korupcije

Još jedan od zakona koji će dobiti novu verziju jeste Zakon o sprečavanju korupcije.

Tim propisom se bliže uređuju pravila sprečavanja sukoba interesa, kumulacije javnih funkcija, regulišu prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera, kao i pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije za borbu protiv korupcije.

Ministarka je navela da Srbija donošenjem novog Zakona o sprečavanju korupcije ispunjava jednu od preporuka organizacije GREKO, a dodala da je "u prethodne dve godine u Srbiji donet set anti-korupcijskih zakona" pošto je Vlada borbu protiv korupcije postavila kao jedan od najvažnijih političkih ciljeva.

"Korupcija je najopasniji neprijatelj napretku države i društva, a novčana sredstva koja se potroše na korupciju, zapravo pripadaju školama, bolnicama, građanima", rekla je Kuburović.