Od velikih očekivanja, do plate od 6.000 dinara

- Želeo bih da poručim zaposlenima u Džonson elektriku da imaju dodatnu odgovornost i da uvek imaju u vidu da su svoja radna mesta dobili zahvaljujući podršci Vlade Srbije, kao i odluci menadžmenta kompanije da investira u Nišu. Najbolji način da predstavljate svoju zemlju jeste da na svojim radnim mestima radite stručno i kvalitetno - rekao je nedavno u Nišu predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

On je prisustvovao potpisivanju Memoranduma koji bi, kako je najavljeno, trebalo da omogući proširenje postojećih proizvodnih kapaciteta "Džonsona" (sada zapošljava 365 ljudi), u čijim pogonima bi "u narednih pet godina trebalo da se zaposli još 2.400 radnika". Vlada Srbije se obavezala da će, posredstvom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), svako radno mesto u toj kompaniji subvencionisati sa 9.000 evra, i u tu svrhu već je izdvojila 6.750.000 evra. Džonson elektrik će, kako je procenio premijer, za par godina po broju zaposlenih biti "najveća fabrika u Srbiji, što je dobra vest za Nišlije posle mnogo godina". Ovako zvučne izjave o značajnim investicijama, a posebno o novim radnim mestima, građani ekonomski devastiranog Niša nisu čuli prvi put. Ni informacije da će nova zapošljavanja podsticati država kroz za domaće prilike prilično izdašne subvencije za svako radno mesto nisu ništa novo. Problem je, međutim, što su se takve najave kasnije (ne)retko pretvarale u manje ružičastu realnost.

Vreme subvencija
Prema rečima lokalnih zvaničnika, Niš je od početka devedesetih do danas izgubio oko 65.000 radnih mesta, a da pritom nisu realizovane investicije koje bi takav gubitak, bar približno, nadomestile. Početkom 2000-ih Duvansku industriju Niš kupila je kompanija "Filip Moris", koja nije dobila nikakve subvencije i više je otpuštala nego što je zapošljavala. Doduše, vodeći računa o socijalnom programu. A onda su usledile godine investicione suše. Prve iole relevantnije investicije, koje su, uzgred, pratile subvencije za zapošljavanje, stigle su posle 2010, dolaskom kompanija Dajtejk, Jura korporacija, Jura Šin Von i Beneton.

Memorandum o izgradnji Jurine fabrike u Nišu potpisan je u aprilu 2010. godine, a probna proizvodnja započela je u aprilu 2011. Fabrika je svečano otvorena u junu te godine, uz prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića. Na otvaranju je saopšteno da će već do kraja 2012. biti zaposleno 2.000 radnika. Kompanija će, kako je rečeno, dobiti subvencije za zapošljavanje 1.500 ljudi, u iznosu od 7.000 evra po radnom mestu, što je ukupno 10,5 miliona evra. Sve preko 1.500 projektovanog broja kompanija će zaposliti bez državnih podsticaja, objašnjeno je.

Već u oktobru 2011. godine svečano je otvorena i Jurina "ćerka firma", Jura Šin Von. Otvaranju su pored ostalih prisustvovali gradonačelnik Niša Miloš Simonović, potpredsednica Vlade Verica Kalanović i bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Kako je saopšteno, ova investicija je bila "teška" oko osam miliona evra, a celokupna proizvodnja namenjena je izvozu. Jura Šin Von dobila je subvencije za zapošljavanje 300 novih radnika, u iznosu od 10.000 evra po radnom mestu, a nakon toga odlučila je da zaposli još 190 radnika, bez dodatnih državnih podsticaja.

Jedno u ugovoru, drugo u halama
Epilog "slučaja Dajtek" bio je drugačiji. U oktobru 2010. predstavnici te kompanije potpisali su sa gradonačelnikom Niša Simonovićem i ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Dinkićem ugovore koji joj omogućavaju izgradnju niške fabrike. Dajtek je besplatno dobio 2,5 hektara komunalno opremljenog zemljišta na 99 godina, kao i pravo na državnu subvenciju od 10.000 evra za svakog novozaposlenog radnika. Investicija će iznositi 13,3 miliona evra, a u novootvorenoj fabrici će dobiti 400 radnika, rečeno je. Niška fabrika bi trebalo da bude "najbolja fabrika te multinacionalne kompanije na svetu". A onda je, oktobra 2013, Dajtek odustao od investicije, po odluci japanske firme koja je u međuvremenu postala njen vlasnik. Zemljište i poluizgrađena proizvodna hala vraćeni su gradu, a zapošljavanja nije bilo.

Slična je situacija i sa Benetonom, koji je u maju 2011. godine, za nešto više od tri miliona evra, kupio imovinu tekstilne industrije Niteks. Predstavnici kompanije su početkom te godine, sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem, zaključili sporazum o otvaranju fabrike u Nišu. Prema tom dokumentu, ukupna investicija Benetona vredela je 43,2 miliona evra, a kompanija planira da do sredine 2015. godine zaposli 2.700 ljudi. Država će podržati taj projekat sa 9.000 evra po svakom novozaposlenom radniku, saopšteno je. Lokalna samouprava platila je još milion evra za rušenje i raščišćavanje terena kako bi kompanija izgradila nove hale. Već sredinom 2013. godine pojedini mediji objavili su da je država za subvencije za zapošljavanje u Benetonu izdvojila 116,9 miliona evra, ali da je ta kompanija angažovala samo nekoliko desetina radnika, dok je oko 1.600 zaposlenih radno angažovalo desetak njenih kooperanata iz Hrvatske, Rumunije i Grčke. Radnicima se, navodno, isplaćuje od 5.800 do 17.000 dinara mesečno, a kooperanti od države dobijaju subvencije po 9.000 evra, ali "nemaju obavezu da sa radnicima produže ugovor duže od šest meseci".

Posao i za policiju
- Dolazak investitora, kojima je država dala subvencije za zapošljavanje, a grad, uglavnom besplatno, ustupao komunalno opremljeno zemljište, nije imao značajnije efekte za budžet grada Niša. Deo poreza na zarade treba da se slije u gradski budžet, ali mi još nismo primetili veći priliv novca. Možda će to biti kasnije pošto su ovo firme koje su relativno skoro otvorene i još se razvijaju. Ali, važnije od toga je što je par hiljada građana Niša u tim fabrikama našlo posao i egzistenciju, što je u današnje vreme i te kako značajno - kaže zamenik gradonačelnika Niša Ljubivoje Slavković.

On dodaje da grad Niš ne raspolaže podacima koliko je radnika u tim kompanijama zaista zaposleno i koji je iznos subvencija za to izdvojen, niti da li je sve sa zapošljavanjem i otpuštanjem radnika bilo u skladu sa zakonom. Inspekcija rada, koja bi mogla to da kontroliše, jeste republička institucija, dodaje on. Mediji su, međutim, krajem prošlog meseca izvestili da je Benetonov kooperant, italijanska firma Planet sistem, otpustila 130 radnika, kojima od aprila nije isplaćivala zarade, i zatvorila svoj pogon, nakon što su počele provere inspekcije u vezi sa poreskim malverzacijama. Prema pisanju zvaničnog lista Nacionalne službe za zapošljavanje "Poslovi", terenska kontrola već mesecima proverava poslovanje Planet sistema, ali i ostalih kooperanata Benetona, a u celu priču uključila se i policija. Radnici koji su nekada radili za mašinama Planet sistema tvrde da su "radili kao robovi", a da njihove plate nisu prelazile 200 evra. "Mobing je bio svakodnevica, a svako ko bi podigao glavu bio je ekspresno otpušten. Nismo imali sindikat, a nije nas štitila ni inspekcija rada", ističu ovi radnici.

Subvencije dobilo 13 firmi
Na teritoriji grada Niša od 2008. godine bespovratna sredstva su odobrena za 13 projekata, od čega je sedam sa domaćim osnivačkim kapitalom, a šest sa stranim. Opredeljeni iznos sredstava kretao se u rasponu od 4.000 do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu, podaci su koje je Ministarstvo privrede dostavilo Biznisu. Ministarstvo nije konkretno odgovorilo na pitanje: da li su te domaće i strane kompanije zaista zaposlile planirani broj radnika, već je navelo da su one u obavezi da to učine u roku od tri godine. "Isplata poslednje tranše obavlja se tek po dostizanju pune zaposlenosti, a sa kompanijom koja ne ispuni obavezu ugovor se raskida i isplaćena sredstva se vraćaju državi putem bankarskih garancija", kažu u Ministarstvu. Prema navodima Ministarstva, kooperanti Bentona ne dobijaju subvencije, već se sredstva uplaćuju na račun Benetona, sa kojim je i zaključen ugovor o dodeli sredstava. Beneton za subvencije koje je dobio dostavlja bankarske garancije u vrednosti isplata i one su aktivne do isteka svih obaveza definisanih ugovorom.