SPC

Veliki petak (grč. Μεγάλη Παρασκευή) ili Strasni petak je hrišćanski praznik, koji je prema hrišćanskoj religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.

Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki četvrtak bila Tajna večera.

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek padaju u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.

Subota pred praznik Cveti i sedmicu pred Vaskrs, posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.Zbog aktuelne pandemije i zabrane kretanja, vernici će današnji praznik obeležiti u svojim kućama.

Blagosvesti je praznik koji pravoslavna crkva proslavlja 25. marta (7. aprila). Spada u Bogorodičine praznike. To je dan kada je anđeo Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Sina Božijeg.

SPC danas obeležava veliki praznik. Mladenci se uvek praznuju 22. marta a posvećeni su uspomeni na stradanje svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine.

Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Trifuna u narodu poznatog kao zaštitnika vinove loze i vinogradara. Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove

Oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar (po crkvenom). A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku za vreme cara Aleksija Komnina.

Savindan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara, tj. 14. januara po starom kalendaru, kojim se obeležava uspomena na svetog Savu, princa dinastije Nemanjića, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.