Južna Srbija Info

Tajna "ruske baze" na aerodromu u Nišu

rssBookmark and Share

Niš 17.11.2014.

Otkako je pre 2 godine osnovan Rusko-srpski humanitarni centar (RSHC), ne prestaju nagađanja i spekulacije da se zapravo radi o prikrivenoj ruskoj vojnoj bazi.

Tajna "ruske baze" na aerodromu u  Nišu

Takve spekulacije, naravno, postavljaju i pitanje da li je to pokušaj stvaranja protivteže američkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu, gde je u vreme kada je započela misija KFOR-a - bilo oko 50.000 ljudi, mahom vojnika, piše hrvatski "Jutarnji list".

Iako ruski humanitarni centar u Nišu službeno važi za sedište odakle Rusi žele da pomognu u elementarnim nepogodama na Balkanu, učestvujući u razminiranju, gašenju šumskih požara, spašavanju u poplavama ili delujući u drugim vanrednim situacijama – dakle, bez ikakve vojne namene - i dalje se, međutim, provlači priča kako je to samo vešto podmetnuto kukavičje jaje, čije je stvarno postojanje bitno drugačije od onog javno rečenog.

Aerodrom Konstantin Veliki u smislu vazdušnog saobraćaja je mrtav, bez redovnih putničkih linija, i da nema Rusa i povremenih letova njihovih Iljušina 76, četvoromotornih teških transportnih aviona i helikoptera KA 32 pista bi zjapila sablasno prazna.

Ekipa "Jutarnjeg lista" koja se uputila na niški aerodrom uprkos očekivanjima da će naići na vojnu policiju ili snage bezbednosti, nesmetano je došla do ulaza zgrade na kojoj, ne engleskom jeziku, velikim belim slovima piše naziv centra.

Kako "Jutarnji list" navodi RSHC liči na deo aerodroma za kargo-promet sa zgradama za skladištenje robe, kakvih je pored civilnih aerodroma svuda po svetu. Nigde vojnika ili naoružanih stražara. Umesto sivomaslinastih vojnih vozila, petnaestak crvenih vatrogasnih. Ni traga borbenim avionima, tenkovima ili oklopnim transporterima. U prostorije SRCH-a se ulazi bez ikakve sigurnosne provere.

Umesto u uniformi načičkanoj odlikovanjima, kakav je stereotip u prikazivanju ruskih vojnika, Anatolij Baškirev, prvi zamenik direktora Rusko-srpskog humanitarnog centra je ležerno odeven i spreman da odgovori na sva novinarska pitanja. Oko njega je mali tim tehničkog osoblja i prevodilaca, opušteni i razgovorljivi, bez trunke vojne uštogljenosti.

Anatolij Baškirev kaže da avioni Iljušin 76, avioni amfibije Be-200 koji mogu poneti i 20 tona vode, helikopteri KS 32 i MI 26 u Niš dolaze samo po potrebi, da bi dopremili humanitarnu pomoć ili učestvovali u gašenju požara. Kako sada nema šumskih požara, kako nema poplava, ni drugih elementarnih nepogoda, te letelice su u Rusiji, u sastavu Ministarstva za vanredne situacije i u Niš mogu doći samo zajedničkom odlukom vlada dveju država.

 

Baškirev ponosno ističe kako je, zahvaljujući postojanju RSHC-u (sporazum o njegovu osnivanju Beograd i Moskva potpisali 2012. godine), bio potreban samo jedan dan da ruska pomoć, tokom majskih poplava u Srbiji, stigne na ugrožena područja.

"Premijer Vučić zamolio je za hitnu pomoć 15. maja, a samo dan kasnije mi smo već bili na poplavljenom području oko Obrenovca. Ruska je pomoć stigla pre svih i naši transportni avioni dovezli su na niški aerodrom tone i tone različite pomoći: od šatora, pokrivača, agregata i čamaca, do brašna i šećera, dečje hrane i higijenskih potrepština. Naravno, stiglo je i stotinjak obučenih osoba za postupanje u kriznim situacijama, među njima i ronioci", kaže Baškirev.

U ogromnoj hali su, uredno i pod konac, složeni šatori, pokrivači, peći na čvrsto gorivo, poljske kuhinje, agregati, gumeni čamci i vesla, sve do vatrogasnih ''metli'' za ručno gašenje požara na teško pristupačnim terenima. Ako išta u RSHC-u ima vojničkog, onda je to urednost hale: sve je na svom mestu i spremno za upotrebu kad god zatreba.

"Tako mora biti, jer kad bismo gubili vreme tražeći gde se što nalazi u trenutku kada pomoć zatreba, izgubili bismo dragoceno vreme, kaže Nikolaj Sukora, zadužen za brigu o materijalno-tehničkim sredstvima.

Ispred skladišnih hala, pored vatrogasnih vozila nalazi se robotizovano vozilo za gašenje požara, obojeno u istu crveno boju kao i vatrogasni kamioni-cisterne.

"Ovo je hrvatski proizvod", kaže Nikolaj Sukora i objašnjava da je vozilo na gusenicama ogromni robot kojim se, bez ugrožavanja ljudskih života, mogu gasiti požari kada gori toksični materijal ili kada se iz nekih drugih razloga klasična vatrogasna kola ne mogu približiti požaru. Robotizovana vatrogasna vozila proizvod su hrvatske fabrike i njima se može daljinski upravljati i s distance od kilometar i po, ali ako je potrebno, i iz helikoptera.

To je, za sada, uz poslove na humanitarnom razminiranju, jedina saradnja Rusko-srpskog humanitarnog centra s Hrvatskom.

Priče o navodnoj ruskoj vojno bazi na niškom aerodromu dobile zamah otkako je Srbija postala zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju, a naročito otkako je krajem prošle godine dobila datum za početak pristupnih pregovora.

Srpskim vlastima je bez okolišanja rečeno da približavanje Beograda Briselu nikako ne može biti "paralelan proces'' s ruskom vojnom prisutnošću u Nišu, te da Srbija ne može sediti na dve stolice – ruskoj i evropskoj, navodi "Jutarnji list"

Bivši premijer Ivica Dačić, danas ministar spolnih poslova, koji je i potpisao sporazum s Moskvom o ruskom humanitarnom centru u Nišu, kao i aktuelni predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, neprekidno su naglašavali da ruska prisutnost nema vojni karakter. No, problem je ponovno eskalirao prilikom prošlomesečne posete Vladimira Putina Beogradu, kada je uz grmljavinu ruskih MIG-ova 29, prisustvovao vojnoj paradi i kada je trebalo da se potpiše sporazum kojim bi RSHC dobio viši status od postojećeg. Iako sadržaj tog sporazuma nije ugledao svetlo dana, govorkalo se da bi rusko osoblje na niškom aerodromu trebalo da uživa svojevrsni diplomatski imunitet, što je ponovno podstaklo spekulacije da je reč o vojnoj bazi.

Zbog pritiska EU i SAD na Beograd, taj sporazum nije potpisan pa je status RSHC-a, za sada, ostao nepromenjen.

 

Rusi pomagali i zemljama regiona

Za dve godine koliko deluju u Nišu, Rusi su pomagali i drugim država u okruženju. Tako su u 2012., samo nekoliko meseci nakon što su se stacionirali, ruski avioni učestvovali u gašenju velikih šumskih požara u okolini Mostara, u Bosni i Hercegovini. Ove godine, pak, Rusi su pomogli i Sloveniji, uputivši pet izuzetno snažnih agregata jačine od 100 i 120 kilovata koji su ublažili tešku elektroenergetsku situaciju nakon strujnog kolapsa nastalog usled ledene kiše i snežnog nevremena. Ti su agregati strujom snabdevali cela manja naselja, proizvodeći električnu energiju za domove, vrtiće i škole.

SRCH bi se pomogla i hrvatskoj u vanrednoj situaciji ukoliko dve zemlje potpišu sporazum o takvoj vrsti saradnje. Iako Slovenija i BiH takve ugovore nisu potpisale, postoje okolnosti kada se pomoć može pružiti i bez postojanja formalnog međudržavnog memoranduma, rekao je "Jutarnjem listu", Baškirev.

RSHC ima zajedničku srpsko rusku upravu, na čijem je čelu dve godine Rus, potom dve godine Srbin. Sporazumom o osnivanju Rusko-srpskog humanitarnog centra dve su države regulirale i finansijske obaveze.

"Ruski deo osoblja koji radi u Nišu ima jednogodišnje ugovore s Ministarstvom za vanredne situacije Ruske Federacije, koje, kad isteknu, mogu i produžiti. Neki su u Niš doveli i svoje porodice, drugi su sami. Iznajmili su stanove u Nišu i sami brinu o smeštaju i svemu što je potrebno za privremeni boravak u drugoj sredini", rekao je Baškirev.

On jedino nije precizno odgovorio na pitanje koliko je stvarno Rusa u nišu, navodi "Jutarnji list". Rekao je da to zavisi od situacije, odnosno o tome treba li delovati u nekoj kriznoj situaciji – požaru, poplavi, zemljotresu ili nekoj sličnoj prirodnoj katastrofi ili o radu RSHC-a kada takvih nepogoda nema.

Nakon obilaska RSHC-a, novinari hrvatsko lista nisu, kako navode, stekli utisak da se tamo bilo što skriva i da je humanitarna delatnost tek puka maska ispod koje se kamuflira ruska vojna misija i želja Moskve da se vojno infiltrira na Balkan i tako kompenzuje izgubljenu vojnu prisutnost u nekadašnjem Istočnom bloku, odnosno bivšem Varšavskom paktu, prije svega u zemljama koje graniče sa Srbijom, Bugarskom i Rumunijom, koje su danas članice NATO saveza i Evropske unije.

 

Može li sadašnja ruska prisutnost u nekoj situaciji ili drugačijim političkim okolnostima biti pretvorena u vojnu bazu, drugo je pitanje, ali je činjenica da sada stvari ne stoje tako. RSHC nije vojna baza, to je uistinu humanitarni centar kako mu i naziv kaže, zaključuje "Jutarnji list".

Komentara: 0


#   Niš   Beograd   Rusi   Ivica Dačić   Aleksandar Vučić   aerodrom   gašenje požara   aerodrom Konstantin Veliki   RSHC Ruski humanitarni centar   Nikolaj Sukora   baza   diplomatski imunitet   vojna baza
@DacicIvica @avucic @NisAirport @


 


[ Dodaj komentar ]